NASLEDNICA

13 deo

Ostavio me je u ovom podrzumu poput neke životinje. Sedim na nekim kartonima i smrzavam se. Kako neko može da bude ovoliko bezobrazan? Shvatam svoju grešku sad, nisam smela da uperim oružje u njegovu majku. Znam. Ali ostavivši me ovde ponaša se poput životinje.

Zoru sam dočekala ovde, a onda me je napokon pustio. Nije se udostojio ni da dođe već je to neko drugi uradio. Čuvar kapije me je pustio. Divno. Pitala sam gde je Viktor i odmah se uputila tamo.

- ,,Ja nisam neka robinja sa kojom ćeš raditi šta želiš. Znaj to." , odmah kažem nakon što uđem u njegovu sobu. No, ubrzo shvatim da on spava. Divno. Mogla bih ga udaviti na spavanju i spasiti sebe. Šta li bi meni uradili tek. Bolje ne. 

Zakolutala sam očima i poput siročeta legla ispod njegovih nogu. Gledala sam ga kako spava i oči su mi se nakuple suzama dok sam razmišljala kako je sve moglo biti lepše. Mogli smo biti srećni. Mislila sam da mu je zaista stalo. Duša me boli jer sam mu verovala i jer mi je bilo stalo do njega. 

Ne želim ga u blizini. Strah me je da zatvorim oči i zaspim pored njega.. Želim da živim. A strah me je posle svega. Strah da bi mi Viktor mogao nešto učiniti. Pa zašto onda ne odem u drugu prostoriju? I posle svega što je uradio, opet se najbezbednije u ovoj kući osećam pored njega. Najbezbednije moguće. Tako bih volela da sada ležim u svom toplom krevetu u Italiji. 

VIKTOR

Probudio sam se i zatekao Rebeku kako spava na donjem delu kreveta. Zakolutao sam očima, čemu ovo gluma? Ne bih je ubio ako bi legla odmah do mene. Ustao sam i probudio i nju. Apsolutno ništa joj nisam rekao, a ona me je odmah napala ,,Odmah sada ćeš se pobrinuti da idem svojoj kući. Jer ja tvoja robinja nisam."

- ,,Ne drami. Tek si ustala." , krenuo sam da skidam odelo, a ona je odmah okrenula glavu ,,Nisi sklanjala glavu kad si me molila da te jebem ono nekad." 

- ,,Gadiš mi se. Ono nekad nisam znala da si kreten." , bila je drska. Krenuo sam u kupatilo, a ona je odmah potrčala za mnom.

- ,,Šta radiš to?"

- ,,Razgovaraćemo."

- ,,Razgovaraćemo posle. Idem da se tuširam."

- ,,Sada. Ne možeš onako da se ponašaš prema meni, ja nisam tvoja robinja."

- ,,Da se nisi glupirala do onog ne bi došlo." , zakolutala je očima.

- ,,Ako misliš da se možeš onako ponašati, grešiš."

- ,,Drska si, bezobrazna i bahata. Mogu da uradim šta želim, ne možeš me sprečiti u tome. Čak i sada bih mogao da te vratim tamo gde si bila, ništa ne bi mogla da učiniš. Samo bi se opirala, ali bih ja na kraju uradio šta želim jer sam jači. Ali ne želim to da uradim, zato ućuti već jednom. Da se nisi glupirala, do onoga ne bi došlo. Sad shvati da moju majku ne smeš ni da pogledaš popreko a kamoli šta drugo. Inače ćeš snositi posledice." ,  rekao sam direktno ,, I još jedna stvar, ako misliš da možeš da praviš neke skandale, grešiš. Poštovaćeš moja pravila i biti žena za primer. To će isključiti tvoje izlaske i sve one provokativne stvari koje si nosila. Nosiš moje prezime i bićeš žena kakvu ja želim. To će biti tvoja najveća kazna, znam." , oči su joj zasuzile. Nisu me dotakle njene suze. Nebitna mi je skroz. Razmaženo derište.

- ,,Šta sam ti uradila da me ovako mrziš?"

- ,,Seti se jednog momka koji se zvao Ignasia i sve će ti biti jasno." , zaćutala je, a ja sam iskoristio priliku i izgurao iz kupatila i zaključao vrata.

Nije bilo delova neko vreme, dešavale su mi se neke stvari privatno. Tu je i škola i slično. Nisam imala vremena. Polako je sve došlo na svoje i eto, potrudiću se da od sada budem više aktivna.

Uzgred, moje drage dame, srećan 8 mart <3