NASLEDNICA

27 deo

REBEKA

- ,,Možda je ta Rebeka jednostavno shvatila stvarnost. Nećemo se lagati, Viktor me je ozbiljno zeznuo. Ja sam njega lovila, bar sam tako mislila. A zapravo je ispalo da je u ovoj priči sve vreme on bio lovac. Sa ozbiljnim planovima." , Maurizio me je gledao bledo. Prislonio je ruku na moje čelo, kako bi proverio da li imam temperaturu.

- ,,Brineš me."

- ,,Maurizio, Migel je Viktorov brat. I Migel je mrtav. Otprilike zbog mene." , sada me je počeo ozbiljno shvatati. Znao je Migela, dolazio je nekada Migel kod nas.

- ,,Objasni mi bolje."

- ,,Znaš da sam bukvalno naterala Migela da probamo zajedno onu glupost."

- ,,One tabletice?" , gledao me je mrsko.

- ,,Da."

- ,,Zbog tih tabletica se šta dogodilo?"

- ,,Nesreća."

- ,,Au.." , izdahnuo je duboko.

- ,,Nisam razmišljala i eto.."

- ,,U tome i jeste oduvek bio problem Rebeka, ti ne razmišljaš i onda drugi ispaštaju." , rekao je činjenicu koja je neopisivo bolela. Snuždila sam se, a Maurizio me je zagrlio ,,Gotovo je sad. Nisi ti želela da se to dogodi. Je l' se zbog toga dotični ovako ponaša?"

- ,,Otprilike da. Mada, ima čudnih stvari. On je mislio da smo Migel i ja bili zajedno. Neko je želeo da tako misli. A ti znaš da je to nemoguće."

- ,,On je bio gej, zar je?"

- ,,Da."

- ,,Čudno je. U pravu si. Neko je znao da Viktor nije znao bratovu tajnu i zato je i izmislio da si imala nešto sa Migelom."

- ,,Tako je."

- ,,Ko to može biti? Nije kao da si ti svetica, ali se meni čini da je ovo vezano za porodični posao."

- ,,Mislićemo o tome kasnije.. Reci mi, kako su mama i tata? Dolazio je juče ujka Fran. Čak je i oružje potegao na Viktora."

- ,,Uvek si mu bila miljenica. Inače, on jako dobro zna koji je rizik napravio time što je na Viktorovoj teritoriji uperio oružje u njega."

- ,,Volela bih da mogu da vidim mamu i tatu."

- ,,Hajde sa nama večeras. Lusija i ja se vraćamo u Italiju." , snuždila sam se ponovo. Mene Vikor neće pustiti.

- ,,Ne znam. Neki drugi put možda. Želim da prvo rešim ovu situaciju." , slažem. Maurizio je pogledao na sat.

- ,,Moram da krenem sada. Videćemo se ponovo ubrzo." , zagrlio me je i onda smo oboje došli u dnevni boravak. Lusija se pozdravila sa svojima i njih dvoje su otišli.

Čim smo ih ispratili, Viktor je rekao da spreme auto i krenuo je napolje. Potrčala sam za njim i zaustavila ga.

- ,,Reci?"

- ,,Hvala ti što si dozvolio da Maurizio dođe." , samo je zakolutao očima. Tada je i Pablo došao i njih dvojica su izašli. Onda mi je prošao jedan od Viktorovih ljudi. Viđala sam ga par puta. Bio je to visoki crni čovek sa bradom i brkovima. Čini mi se da se nikada ne smeje. Crno odelo je njegov izgled činilo još više ozbiljnim. Pružio mi je neke kartice.

- ,,Imate dozvolu da ide gde god želite, uslov je taj da ja moram biti tu. Ovo su vaše kartice." , gledala sam ga bledo. Šokirana sam. Da li je moguće da mi je ovako nešto zaista dozvolio?