NASLEDNICA

36 deo

Danima razmišljam o rečima gospođe svekrve, šta ako sam zaista trudna? Već danima mi kasni. Nikada se ovo nije dogodilo. Postoji li zaista mogućnost da nosim dete, dete ludaka Viktora? O Bože. Definitivno to ne želim. 

Viktor je danima van kuće, koliko sam razumela gospođu svekrvu, vraća se danas. U mojoj voljenoj Italiji je.. U mojoj voljenoj zemlji koja mi toliko nedostaje. Volela bih da se mogu vratiti tamo. Ali, naravno da tako nešto ne može biti moguće. Ko bi meni tako nešto dozvolio uopšte.. Međutim, mene druge brige muče. A meni lek za te brige upravo jeste hrana. Internet kaže da je to još jedan znak za trudnoću. Blago meni.

Sišla sam u kuhinju i napravila sebi sendviče, s vremena na vreme se izvirim na hodnik, ne bi li me videla gospođa svekrva jer bi odmah pominjala trudnoću. Teško mi to pada. Velika balkonska vrata na terasi imaju ogledalo, pa dok jedem ove sendviče, kao da godinama nisam jela, gledam u svoje telo. Rekla bih da sam nabacila koji kilogram. Ja, koja sam uvek brinula o tome. Ne znam. Plašim se. Ne toga da ću izgubiti manekensku liniju, već razloga zbog kojeg je mogu izgubiti. 

I dok tako gledam u svoj odraz, osetim nečije ruke oko struka. Od straha poskoknem u mestu i ispustim svoj voljeni sendvič. Ludak Viktor je, sva sreća nema gospođe svekrve.

- ,,Nenormalni.." , kažem punih usta.

- ,,Što se kriješ dok jedeš poput nekog lopova?"

- ,,Može mi se!" , viknem i krenem ka vratima.

- ,,Jesi li dobila?" , pogledam ga ozbiljno.

- ,,Nisam trudna, ne brini."

- ,,Ugojila si se." 

- ,,Može mi se! Svakako više nemam ni za koga da izgledam lepo. Osuđena sam na tebe i ovu ludu kuću. Jedina uteha mi je u hrani, kako se i ne bih ugojila." , kažem zgroženo.

- ,,Pa jedi, ne branim ti. Ne galami odmah! Nisi jedina u ovoj kući." , zakolutam očima i izađem napolje. Tražila sam Aleksa i čuvari su mi rekli da je u pomoćnoj kući. Odmah sam se uputila tamo i zatekla ga za šankom.

- ,,Hitno mi trebaš." , kažem uspaničeno.

- ,,Gde gori?" 

- ,,Moraš da me voziš do apoteke." , Aleks mi je prišao.

- ,,Poslaću nekoga po to što ti treba, Viktor je rekao da se ne šetaš bez potrebe. Zbog situacije sa Gaelom."

- ,,Molim te, Alekse, zaista ja moram ići."

- ,,Viktor je rekao.."

- ,,Sumnjam da sam trudna.. Treba mi test za trudnoću!" , kažem kao grom iz vedra neba, Aleks me gleda zbunjeno ,,Samo tebi verujem ovde. Viktor ne sme da zna da sumnjam u trudnoću, a ako bilo ko drugi bude išao po to, preneće mu. Molim te, učini mi."