NASLEDNICA

26 deo

MAURIZIO

Na Lusijino nagovaranje, i na lični poziv dotičnog Viktora, pristao sam da dođem i vidim se sa Rebekom. Došao sam u Španiju kako bih objasnio stvari devojci koju sam trebao oženiti, ali očekivajuće je odreagovala. Obzirom na to da sam se oženio sa nekom devojkom iako sam i dalje bio sa njom. Želeo sam joj sve objasnio, no jednostavno me ne želi videti.

Pošto sam već došao ovde, odlučio sam da provedem i Lusiju. Zašto da ne, neka vidi svoje. Uostalom, ja sam definitivno van cele ove priče o ratu, neprijateljima i slično. Za mene je Lusija samo obična devojka, i žrtva poput mene.

Čuvari kapije su mi odmah otvorili kapiju i ja sam ušao na njihovo imanje. Čim sam izašao iz auta, neko od momaka je prišao i odvezao auto u neku od garaža. Vala, ne planiram dugo ostati ali kako god.

Lusija me je dočekala na vratima kao i njen brat. Hladno sam se pozdravio sa njim, a Lusiji se toplo nasmejao. Jako je srećna što je kod svojih. I meni je lepo u Španiji, zapravo nekada je bilo. Bio sam jako srećan ovde. Iako se sve poremetilo, i dalje mi se ne vraća kući. Nekako Italija meni nikada i nije bila onaj dom gde jedva čekaš da se vratiš.. Nije mi to definicija doma. Nisam sebe nikada video u svim tim poslovima koje obavlja moja porodica decenijama. Dok Rebeka jeste. Uvek je nadmeno sebe predstavljala kao naslednicu tog čuvenog stola i porodičnog posla. A eto šta se dogodilo.. Neprijateljima je dala taj isti sto. Meni nije žao zbog stola. Već zbog nje. Nikada nije videla sebe kao neku domaćicu niti je volela Španiju. A čini se da je to postalo njena sudbina. Čudan je život. Čini se da oduvek tragamo za nečim boljim, i verujemo u to bolje, i onda nam se dogode stvari koje definitivno nikada ne bismo poželeli nikome.

Ušli smo u kuću, Lusijina strina, tačnije Viktorova majka i svekrva moje sestre, me je gledala hladno. Čisto radi reda mi je poželela dobrodošlicu, a siguran sam da bi ona najradije želela da iste sekunde napustim kuću. I na kraju, pored stepenica koje su vodile za sprat, čekala me je sestra. Moja Rebeka. Očiju punih suza. Nisam mogao ostati hladan. Izgleda je drugačije. Jako nesrećno. Nikada je nisam video ovakvu. Srce me je zabolelo i to jako. Rebeka je onaj tip osobe koja je uživala u luksuzu, skupim stvarima i izlascima. I kod nje nije bilo mesta za to da bude nesrećna. I sada kada je ovakvu vidim, ne znam. Čudna je. Nije mi potrčala u zagrljaj. Kao da je čekala moju dozvolu. Rebeka koju ja poznajem se nikada ne bi tako ponašala. Raširio sam joj ruke, i odmah je potrčala u zagrljaj. Da, definitivno je čekala moju dozvolu. Jako me je zagrlila i nije puštala. Mazio sam je po kosi i čvrsto grlilo. Šta se desilo Rebeki? Zašto drhti i plače bez prestanka?

Jedva sam se odvojio od nje, i to iz razloga jer sam želeo da razgovaramo. A definitivno nisam želeo da pričamo pred Vikotorom i njegovom majkom.

- ,,Mogu li dobiti malo vremena nasamo sa sestrom?" , obratio sam im se. Viktor je klimnuo glavom u znak da i svo troje su otišli niz hodnik.

- ,,Rebeka, šta se dešava ovde? Da li te oni maltretiraju? Izgledaš očajno. Zaista me plašiš." , rekao sam uspaničeno.

- ,,Mnogo si mi nedostajao."

- ,,I ti si meni. Odgovori mi na pitanje. Slušaj, ako je odgovor da, ništa me ne zanima. Ni sto, ni prezime, ni ovi ludaci ništa. Vodim te odavde."

- ,,Nije baš tako." , odgovorila je nesigurno ,,Ako želiš da ti iskreno kažem, Viktor me je slomio. Pokazao mi je jednu strašnu istinu." , gledao sam je upitno. Šta ovo znači bre?

- ,,Ništa te ne razumem, Beka.."

- ,,Pokazao mi je da sam živela u jednoj bajci i zabludi. Ja nikada nisam bila glavni lik njegove priče. I to jako boli. Mene, koja sam oduvek svima bila na prvom mestu. Novcem sam mogla sve kupiti, samo nisam mogla kupiti dušu. Možda da imam dušu, možda bi on i bio pravi čovek za mene. Možda bih i ja bila srećnija. Možda ne bih prolazila kroz ovo."

- ,,Šta se tebi desilo? Rebeka koju ja poznajem ove priče o duši nikada ne bi pričala."

- ,,Možda je ta Rebeka jednostavno shvatila stvarnost. Nećemo se lagati, Viktor me je ozbiljno zeznuo. Ja sam njega lovila, bar sam tako mislila. A zapravo je ispalo da je u ovoj priči sve vreme on bio lovac. Sa ozbiljnim planovima."