NASLEDNICA

23 deo

Lusija je sedela sa Viktorom i gospođom svekrvom, grlila ih je oboje kao da ih nije videla godinama. Razumem je, i ja kada bih sada videla svoje, ne bih ih puštala iz zagrljaja. Samo sam sedela na jednoj od fotelja i ćutala. Pitam se da li je i Maurizio u Španiji. Volela bih da ga vidim. Ali, pitanje je da li bi on mene želeo videti.

- ,,Da li je i Maurizio u Španiji?" , upitala sam Lusiju.

- ,,Jeste. Ima neke obaveze oko fakulteta. Sutra se vraćamo u Italiju."

- ,,Da li bi mogao da dođe ovde, da ga vidim?" , sada sam se obratila Viktoru.

- ,,Može. Zašto da ne. Neka dođe." , rekao je i skroz me iznenadio. Osmeh na mom licu se odmah pojavio. Videću nekoga od svojih, pa nema veće sreće trenutno.

Ja sam izvadila telefon i pozvala Maurizia. Nije se javio. Očekivajuće. Snuždila sam se. Šta mi vredi, što je Viktor dozvolio Maurizio, kad on ne želi mene da vidi.

Lusija je to videla, i zato ga je ona pozvala. Vau. Strankinji se javio odmah, a sestri bliznakinju odbio poziv. Baš lepo. Pričali su i pozvala ga je da dođe, koliko sam razumela, ne želi. Zato i neće doći. Samo sam ustala i ostavila ih same. Nisam mogla više da izdržim. Plakalo mi se i zato sam otišla u svoju sobu.

VIKTOR

Sunce me je ogrejalo kada sam video Lusiju na našim vratima. Vidim da je i majka jako srećna što je Lusija došla.

U jednom trenutku, Rebeka je pitala Lusiju za Maurizia. Odobrio sam da dođe. Nema veze. I meni je moja Lusija došla, bilo bi nefer da kažem da njen, nažalost, muž ne dođe. Rebeka ga je zatim pozvala. Nije se javio. Videlo se jasno po njenoj faci da joj je teško palo. Zatim ga je Lusija pozvala, i eto, njoj se javio. Tada je Rebeka jednostavno otišla u sobu. Vala, sama je kriva što je brat ljut na nju. Uvek je mislila samo na sebe. Ne mogu joj ni ja, a vala ni bilo ko drugi pomoći.

- ,,Šta se dešava tamo? Kakvi su prema tebi?" , upitala ju je majka.

- ,,Jako je čudno živeti sa njima. Zaista. Ne poznajem ih, a živimo zajedno. Ali, u redu su prema meni. I Maurizio i svi oni. Svakako je naš brak samo na papiru."

- ,,Ne znam kako, ali rešićemo to. Koliko sam čuo, i Maurizio ima nekoga. Ovo svakako nikada nije imalo veze sa vama dvoma. Vaš brak je besmislen od početka. Videću sa starešinama da se to završi."

- ,,A šta je sa brakom tebe i Italijanke? Kada će se on završiti?" , prokomentarisala je ironično majka.

- ,,Italijanka je moj problem. Ne želim da se iko meša u to." , rekao sam i ustao te otišao do Rebeke. Sedela je u sobi, i standardno, plakala.

Izdahnuo sam i seo do nje. Gledala me je ljuto i odmah obrisala suze.

- ,,Neću dozvoliti da se sladiš mojim suzama."

- ,,Veruj da me uopšte ne zanima šta radiš i šta ti se dešava."

- ,,Onda idi."

- ,,Organizovaću to da ti i Maurizio sednete negde i razgovarate."

- ,,On to ne želi."

- ,,Rekoh ti, srediću to."

- ,,Zašto bi mi to učinio? Mrziš me."

- ,,Ne radim to zbog tebe, već zbog Maurizia. Omogućio mi je da vidim sestru, uradiću to isto za njega."

I napokon evo nastavka. Izvinjavam se što me dugo nije bilo. Prvo me je uhvatila neka prehlada. Posle mi je bio rođendan, i to osamnaesti, hehe 😁 Imala sam dosta obaveza oko škole, pa i oko rođendana. Neverovatno mi je kako vreme leti, kada sam počela objavljivati priče na wattpadu, čini mi se da je to bilo pre tri meseca(a vala prošlo je mnogo više) imala sam tek napunjenih šesnaest. Ali eto, vreme leti. Nebitno, uživajte u delu ❤️ Verujem da ću ubuduće češće objavljivati delove 🤗