NASLEDNICA

12 deo

VIKTOR

Rebeka me je izbacila iz takta svojim ponašanjem i zatvorio sam je u podrum kuće. I ne kajem se uopšte. Odakle joj pravo da uperi oružje u moju majku.

Izašao sam na par sati. Bio sam na litici na kojoj je poginuo Ignasio. Dočekao sam zoru tamo. Samo kad bi mogao da ustane i da se vrati kući. Sve bih ostavio, sve bih dao. Svima bih sve oprostio. Život bih dao svoj ako treba. Samo on da se vrati. Samo on da ustane..

Kada sam se vratio kući, sunce je već izašlo. Majka me je čekala u dnevnom boravku. Nije ni spavala. Vreme je za ozbiljan razgovor. Njen prekorni pogled mi govori da joj se ova situacija uopšte ne dopada.

Izdahnuo sam i seo pored nje ,,Izvini zbog onoga što se dogodilo."

- ,,Zašto si oženio devojku koja je odgovorna za smrt tvog brata? Zašto si nam je prvo pokazao kao divnu devojku. Nemaš pojma koliko sam bila srećna zbog tebe, meni se ona zaista svidela. A sada.." , napravila je pauzu ,,Sada kada znam da je ona kriva zbog Ignasiove smrti, ne mogu imati isto mišljenje."

- ,,Želim da joj vratim za sve što je učinila."

- ,,Zašto? Šta si postigao time što si je oženio i poslao svoju sestru u njihovu kuću? Starešine su te podržale jer su dobili ono što su godinama želeli. Samo ti i Lusija ovde gubite."

- ,,Želim da pati."

- ,,I ti ćeš patiti pored nje, Viktore. Ovo je mač sa dve oštrice."

- ,,Pogrešno misliš."

- ,,Sada je svakako kasno." , gledala me je tužno.

- ,,Želim da joj vratim za sve."

- ,,Kako ćeš to učiniti?"

- ,,Upravo ovako kako je sve i počelo. Igrom. Uzeo sam joj ono što im je najvažnije. I završiće se igrom."

- ,,Ništa te ne razumem. Samo se nadam da ćeš ti biti u redu. Samo si mi ti ostao na ovom svetu." , naslonio sam glavu na njeno rame. Kao i u detinjstvu.

- ,,Gde je ona sada?"

- ,,U podrumu."

- ,,Idi je pusti."

- ,,Neću. Zaslužuje biti tamo. Na moju majku niko ne sme ton povisiti, a kamoli ti uperiti oružje u nju." , pomilovala me je po glavi.

- ,,Pusti je. Nehumano je da bude u onakvom uslovima."

- ,,Biće i u gorim uslovima bude li ponovila onu glupost."

- ,,Ne znam tvoje planove, ali ti kažem da je pustiš odande. Hladno je. Sve smo izbacili odande. Na zemlji sedi trenutno. Ne možeš se ponašati kao neka zver. Kakvi god tvoji planovi bili."

- ,,Već sam ti rekao, na tebe niko ni ton ne sme povisiti.." , prekinula me je pre nego što sam dovršio rečenicu.

- ,,I ja sam tebi rekla. Ne želim da bude tamo. Kakvi god ti planovi bili. Ona je mlada devojka, nežna. Ne želim da se razboli pa da nam se Italijani popnu na glavu zbog nje. Mogli bi nešto učiniti našoj Lusiji."

- ,,Daću sve od sebe da se Lusija vrati kući."

- ,,Ne znam šta se mota po tvojoj glavi, ali ti ponovaljam, budi oprezan. Već si uključio starešine u ovo, nazad nema."