NASLEDNICA

30 deo

REBEKA

Moj dragi telohranitelj koji stalno ćuti i ja smo izašli na kafu. Muka mi je od kuće iako i tamo mogu popiti najobičniju kafu. Želela sam da izađem iz tog zatvora. Ja sam predložila, on je samo slegnio ramenima. Da sam rekla i na groblje da idemo, išao bi. Ovaj čovek je lud. Nikada nisam upoznala osobu koja je ladovina, ovako kao on. Kod njega je sve lagano i opušteno.

- ,,Ti si uvek ovakav?" , iskulirao me je. Kiselo sam se nasmejala i nastavila piti kafu.

Tobože pijemo kafu, a ispred čoveka stoji puna šolja. Ni gutalj nije uzeo. Samo me gleda bledo. U sledećem momentu nam je prišao neki čovek. Naslonio je ruke na moja ramena, i kako sam ja želela da skloni svoje ruke i krenula napred, još više me je stegao i vratio unazad.

- ,,Žele da je vide. Aleks ne možeš to sprečiti. Rebeka Rosi De Luke će se večeras sastati sa njima." , reče čovek gledajući u Aleksovom pravcu. Plašim se. Šta ovo znači?

- ,,Gospođa Garsija neće ići nigde bez Viktorovog znanja." , objasni im ukratko Viktor.

- ,,Na teži ili lakši način će se sastati, i ti to ne možeš sprečiti." , onda je Aleks ustao, obišao krug i došao do nas. Svojim rukama je sklonio čovekove ruke sa mojih ramena. Izvadio je novčanik i platio naše kafe.

- ,,Možemo krenuti, gospođo Garsija." , para mi uši kako me Aleks zove, ali želim se skloniti što pre od ovog čoveka. Potvrdno sam klimnula glavom i ustala. Aleks je delovao zabrinuto. Čim smo izašli i seli u auto, odmah je pozvao Viktora.

- ,,Zato što im ti protivrečiš, žele se sastati sa njom. Došao je Ignasio. U kafić u kom smo mi bili." , Viktor je bio na spikerfonu. Počeo se smejati.

- ,,Otkud ti u kafiću? To pre svega. A drugo, jesam li na spikerfonu?"

- ,,Jesi. Neću ugasiti to, pričaj ali znaj da te žena sve čuje."

- ,,Zašto je nisi dao njima? Taman da je se rešimo." , kada je ovo Viktor rekao, samo me je nešto preseklo preko stomaka. Aleks je zakolutao očima.

- ,,Ti bi se mene rešio onda." , mali osmeh mi se oteo na licu. Aleks koji stalno ćuti i koji je uvek mrtav ozbiljan je ovo rekao... Ipak sam ja možda malo bitna Viktoru. Čim je Aleksu dao ovakve instrukcije.

- ,,Rekoh to da je nerviram. Ne zanime me šta oni pričaju. Neću im omogućiti susret sa njom jer je očigledno zašto žele da je vide."

- ,,Samo želim nešto da pitam." , ubacim se u razgovor ,,Zašto je toliko loše ako se vidim sa tim ljudima?"

- ,,Zato što se ne bi vratila sa tog sastanka." , objasni mi Aleks.

- ,,Hvala, Aleks. Sve ti je jasno Italijanko, zato pazi šta radiš i ne zajebavaj se."

- ,,Je l' ti osećaš nešto?" , upita me Aleks. Zamislila sam se na tren i pokušala osetiti ima li nekog mirisa. Zatim je Aleks zastao u stranu.

- ,,Ti ne izlazi." , reče Aleks i izađe.

- ,Šta se dešava?" , pitao je Viktor.

Nakon par trenutaka, pogledala sam u retrovizor. Aleks se držao za glavu i ponašao kao da je video duha. Momentalno sam izašla iz auta i došla do gepeka. Nagon povraćanja je krenuo onog trena kada sam videla čoveka sa prezanim grkljanom. A još gore mi je bilo kada sam shvatila da je taj čovek, Viktorov brat od strica. Aleks je uzeo kovertu koja je bila u ruci mrtvaka. Pečat je bio od strane moje porodice.