NASLEDNICA

17 deo

VIKTOR

- ,,Da umirem, ne bih prihvatila tvoju pomoć. Dovoljno si mi ti u životu pomogao." ,  kada je ovo izgovorila, nešto me je preseklo u mom srcu. Ne mogu objasniti zašto, ali jeste. Itekako jeste. Otišla je do sobe ni ne okretajući se više, a ja sam samo zaćutao. Majka me je gledala prekorno. Pablo isto. Zašto je žalim sada? Nanela je i ona meni dosta zla, pa nju to ne boli. Pa ona mene ne žali. Zašto je meni nje žao?

Ušao sam u kuću i pitao žene koje rade u kuhinji da li je Rebeka nešto jela. Kada su rekle da nije, sačekao sam da joj spreme hranu i odneo joj na poslužavniku. Rebeka je ležala na krevetu, pokrivena. Stavio sam joj poslužavnik na noćni stočić i seo do nje.

- ,,Ne radi više onakve stvari. Ako ti se živi." , pošao sam ustati, no Rebeka me je uhvatila na podlakticu i gledajući me u oči pitala ,,Zašto si mi sve ovo uradio? Šta sam ja tebi toliko loše uradila?"

- ,,Rekao sam ti da se setiš jednog momka, ako se budeš setila sve će ti biti jasno."

- ,,Da, sećam se jednog Ignasia. Ali kakve to veze ima sa tobom."

- ,,To je moj brat." 

- ,,Dobro i? Gde je Ignasio sada? Ne razumem te ništa." , pogledao sam je iznevereno. Zar ja ovakvu osobu da žalim?

- ,,Nikada nisam upoznao lošiju osobu od tebe." , rekao sam drsko i pošao ka vratima. Susreo sam se sa majkom tada. 

- ,,Šta je sa nogom?" , obratila se meni kao da je Rebeka centar mog sveta. Onda je prišla Rebeki i sklonila prekrivač. Njena noga je poplavila i natekla. O strašno. U životu nisam sreo bahatiju, tvrdoglaviju osobu od nje. Nemam reči kojim ću objasniti njeno ponašanje. Kao nije joj ništa, vidim da joj nije ništa. Zakolutao sam očima i vratio se do nje. 

- ,,Nije ti ništa, a?" , samo je ćutala.

- ,,Ona mora u bolnicu." , kaže majka obraćajući se direktno meni.

- ,,Ne želim. Biće ovo dobro." , zakokutao sam očima i prišao joj i uzeo je u naručje bez upozorenja. Nosio sam je do auta i onda smo se uputili ka bolnici. Ovog puta sam rekao Paulu da ću ja voziti.

- ,,Sada smem napusiti kuću, a?" , kulirao sam njene reči, međutim ona je nastavljala ,,Čovek godine, bravo Viktore." , i dalje sam ignorisao njene reči ,,Baš si dobar. Nemam reči." 

Onog trena kada je nešto u meni preplanulo je bilo kada je rekla ,,Jako je čudno da dobra osoba poput Ignaisa, ima brata kakav si ti." , povukao sma ručnu i naglo smo zastali.

- ,,Želiš li sada da se vratimo kući i da ti se stanje naglo pogorša i da ti moraju odseći nogu?" , vikao sam ,,Želiš li? Ako želiš, samo reci. Vraćamo se kući, ne treba ti doktor ako nećeš."

- ,,Neću kući." , rekla je tiho.

- ,,Onda ućuti više jer me mnogo nerviraš svojim bahatim ponašanjem."

- ,,Samo kad si ti dobar." , rekla je više za sebe, a ja sam je ponovo ignorisao.