NASLEDNICA

7 deo

Moja porodica je oduševljena Rebekom. Mada, ne znaju ko je ona, da znaju sve bi bilo drugačije. Majke moje oči sijaju, puno mi je srce zbog toga. Dugo je nisam video ovako srećnu. Iako je sve ovo lažno, iako je sve ovo zbog osvete, drago mi je zbog majke. Ona misli da se meni Rebeka zaista sviđa. Ubrzo će se istina otkriti. Rebekin dolazak ovde je bio potreban da bi ona pomislila da mi zaista znači. Majka joj je rekla istinu, nikada nijedna moja devojka nije bila u našoj porodičnoj kući. Svi su oduševljeni malom Italijankom, sestri od strica se baš svidela. Takođe, i mom bratu od strica se Rebeka dopada. On je još uvek dete, ali kaže da mu se sviđa njena energija. Da je dosta pozitivna i da pozitiva fali našoj kući. Kada je Migel to rekao, video sam da se to uopšte nije svidelo majci. Jasno je zašto je davno radost otišla iz naše kuće. Ali dolaskom Rebeke se to promenilo. Svi su se pomalo opustili, zabavljali. Dosta im se svima svidela Rebeka. Jedino je stric izostajao ovde, on nije bio kod kuće. Obzirom na to da mi je otac mlad umro, stric mi je bio poput drugog oca. Mada, ne sumnjam, i da je on ovde i njemu bi se Rebeka svidela. Više je moja porodica pričala, Italijanka ih je sa divljenjem slušala. Nakon večere smo seli u dnevni boravak i tamo nastavili razgovor.

- ,,Odakle si ti tačno?" , upitala je moja majka. Izgleda da je došao trenutak da se sazna da je ona naslednica De Lukeovih. Doduše, pošto su se De Lukeovi i Rosievi spojili, naslednica je obe porodice. Naravno, moja porodica ne zna ništa o Rebeki i tome da se družila sa Ignasiom.

- ,,Iz Milana je." , odgovorila je sa osmehom. Čudim se da nije spomenula ko su joj roditelji. Videh da ona to neće uraditi, te sam ja rekao ,,Ona je unuka Luisa De Luke i Leonarda Rosi."

Majka se pozitivno iznenadila ,,Zaista? Poznavala sam Leonarda. Bio je jako dobar čovek. Ako ne grešim, on je imao samo jednu ćerku?"

- ,,Da. Moja majka."

- ,,Vikotorov pokojni otac je poslovao sa njima. Obojica su bili ljudi od reči."

- ,,Zar to nije ona priča o dva najbolja prijatelja koji su postali neprijatelji, jedan jednom ubio sestru, drugi drugom šuraka?" , ubacila se u razgovor moja sestra od strica, Lusija.

- ,,Obojica su, nažalost, umrli zajedno?"

- ,,Tako je bilo." , kaže Rebeka.

- ,,Pošto je već kasno, odvezao bih Rebeku kući. Da joj se ne brine brat."

Rebeka se složila sa mnom. Pozdravili su se sa njom, a zatim smo oboje izašli. U međuvremenu sam javio Pablu da pošalje novac koji Alesio mora isplatiti. Znam da nema novca, želim onaj propali sto, i to neće biti sve.

Stigli smo ispred njihove kuće. Ostalo je jako malo do toga da sve kažem Rebeki. Sa liderima iz Španije sam već davno razgovarao. Ne znaju plan osvete, ali još odavno žele sto koji poseduju Rebekini roditelji. Samo čekaju priliku da ga uzmu. Zato mi i jesu podrška.

- ,,Drago mi je što sam jedina devojka koju si upoznao sa porodicom." , slegnuo sam ramenima jer zaista nisam znao šta da kažem ,,Mislim da sam se zaljubila u tebe."

- ,,To je jako loše."

- ,,Zašto?"

- ,,Zato što je ljubav bolest od koje se ljudi teško leče."

- ,,A šta ako ja ne želim da se izlečim od ove ljubavi?"

- ,,Zaista?"

- ,,Da."

- ,,Onda i nije toliko loše." , poljubio sam je i dao joj do znanja da mi je stalo. Međutim, mislim da je ovo definitivno poslednji dan kada će Italijanka biti srećna.