NASLEDNICA

6 deo

- ,,Ljudi koji prate Italijanku su nam javili da se uputila kod drugarice i da su zatim otišle u neki od kafića. Ima li šta bolje od slučajnih susreta? Doduše, nameštenih, ali nema veze. Ona će misliti da je slučajnost u pitanju.

Ušao sam u auto, danas me je vozač vozio. Retko kada ja vozim, nema nekog posebnog razloga za to. Tako sam navikao.

- ,,Majka te je zvala." , naravno da mi moj vozač neće persirati. Ne bih to dozvolio. Vozi me godinama unazad. Smučilo bi se i meni i njemu to persiranje.

- ,,Šta želi?"

- ,,Hoćeš li doći kući kasnije? Imate neke goste."

- ,,Videćemo." , dovezao mi je do kafića. Rekao sam mu da bude negde u okolini. Zatim sam ušao i pogledom tražio Rebeku.

Uočio sam je za stolom do prozora, bila je sa nekom drugaricom. Izabrao sam sto nedaleko od njihovog i čekao da me Rebeka primeti.

Nije joj dugo trebalo, odmah je podigla ruku i pozvala me za njihov sto. Bilo je malo lažnog nećkanja, al ipak sam im se pridružio. Rebeka je odmah počela da davi svojim nadmenim ponašanjem. Misli da sam došao samo zbog nje. I jesam, ali ne jer sam lud za njom. Ko nju uspe izdržati, bez da poludi, taj umreti nikad neće.

Njena drugarica je otišla u jednom trenutku, a nas dvoje smo odlučili da prošetamo.

- ,,Nisi me zvao."

- ,,Planirao sam kasnije."

- ,,Zaista?"

- ,,Da. Al eto, slučajnosti se dešavaju." , prolazili smo pored nekih ljudi sa tezgama. Video sam da je sve vreme gledala narukvice, privesci.. Želela je nešto od toga. Očigledno joj je bilo glupo da sebi sada kupi ovako nešto jeftino, a može kupiti kakve god dijamante želi. Još jedan dokaz njene bahatosti.

Prišao sam tezgi za kojom je bila neka starica. Rebeka me je gledala zbunjeno. Bilo je raznih znakova, raznih narukvica. No ja sam izabrao zelenu narukvicu sa znakom beskonačnosti. Narukvica je bila ispletena zelenim koncem. Uzeo sam je i stavio na Rebekinu ruku, a zatim platio starici i više nego što treba.

- ,,Ovo je verovatno najjeftiniji poklon koji si ikada dobila, ali od srca je. Znaj to." , nasmejem se blago, a ona se istopila. Malo pažnje i ona se već zaljubila.

- ,,Kako si znao da sam želela nešto od onoga?" , pita nakon što nastavimo hodati.

- ,,Video sam kako posmatraš tezge. I eto."

- ,,Viktore." , zastane i obrati mi se. Pogledao sam je, a ona mi je potrčala u zagrljaj ,,Zauvek ću čuvati ovu narukvicu."

- ,,Hoću da te naučim nekim drugim vrednostima Rebeka. Ne znači da je sve što je skupo dobro i od srca."

- ,,Ako to sve naučim, ima li šanse za nas?" , nasmejao sam se. Vala malo se čudno osećam sada. Deluje baš iskreno.

- ,,Mislio sam da ne želiš vezu."

- ,,Sa tobom možda."

- ,,Zašto sa mnom? Evo onaj mladić tamo, šta mu fali? Budi sa njim." , zagledali smo se oboje u nekom momka na klupi.

- ,,Želim nekoga koji je istog nivoa kao ja." , i prava Rebeka se vratila. Ne smem nikada zaboraviti na njenu bahatost.

- ,,Samo zbog toga?"

- ,,I zbog drugih stvari, naravno. Je l' znaš, inače, da me je moj brat bukvalno napao zato što sam mu rekla da se ložim na tebe?" , kaže kroz smeh.

- ,,Tvoj brat? Ne poznajem ga."

- ,,Imam blizanca, a on tebe poznaje inače."

- ,,Ne poznaje me Rebeka. Samo zna čime se bavim i ima predrasude o meni zbog toga, to ne znači da me poznaje." , zakulatala je očima.

- ,,Kako god. Ali, rekao mi je kako treba da se pazim. Mogao bi nešto da mi učiniš bla bla."

- ,,Naprimer, da te ubijem i da ti nikada ne nađu telo?" , delovao sam previše iskreno, uplašila se. Morao sam okrenuti ovo na šalu ,,Opusti se. Ne bih mogao ništa da ti učinim jer si davež. Pričala bi dvesta na sat i ja bih izgubio volju da ti išta učinim." , radosno se nasmejala poput deteta. Zatim se popela na prste i poljubila me. Nisam ovo očekivao, ali ponašao sam se kao da počinjem da se zaljubljujem.

- ,,Znaš šta, kući imam neke goste. Pa moram da pođem. Hoćeš sa mnom?" , iskolačila je oči.

- ,,Ti mene zoveš u tvoju privatnu kuću?"

- ,,Da, što da ne?"

- ,,Da nije malo rano za to? To što smo se jednom pojebali ne znači da smo zajedno." , nasmejao sam se cinično.

- ,,Ma da. Lud sam za tobom. Imaš previsoko mišljenje o sebi. Pitao sam te lepo. Ti kako želiš." , slegao sam ramenima.

- ,,Zar tako dovodiš svaku devojku kući, sa kojom se samo jebeš?"

- ,,Ne. Al ti si lepošuskasta. A i Lusiova si unuka. Svidela bi im se."

- ,,Znaju mog dedu?" , oči su joj zasjale od sreće. Prepotentna je jako. Koliko je već pratim, nijednu vrlinu nema. Ništa lepo ne možeš da zavoliš kod nje. Možda jedino ta što se smeje poput deteta i što joj oči sijaje kad je srećna.

- ,,Da, znaju. Ipak smo svi u istim vodama, zar ne?"

- ,,Pa dobro, tako je."

- ,,Rekao bih da si jako ponosna zbog toga ko si. Čija si ćerka i to."

- ,,I jesam."

- ,,Vidi, dušice, da ti kažem nešto. Nisam siguran koliko si ti za ovaj posao. Previše si nežna. Kažeš da imaš brata, možda on bude naslednik svega." , nasmejala se ironično.

- ,,Mog brata to ne zanima. On će postati doktor. A uostalom, ne brini ti za mene. Nisam toliko naivna koliko izgledam. Mnogo dobro opažavam stvari. Reći ću ti, naprimer, znam da upravo nosiš pištolj i iako si se potrudio da se ne vidi, ja sam videla. Drugo, oprezan si jako. Na određeno vreme stalno prevaravaš kakva je situacija, ima li koga sumnjivog oko nas i tako dalje. I da ne dužimo dalje, upoznaćeš me i sam." , iznanadila me je sa nekim detaljima. Deluje mnogo gluplje nego što jeste.

- ,,Dobro si to spazila. Zaista. Ko zna, ukoliko budeš dovoljno pametna, možeš budeš drugi Luis De Luke."

- ,,Biću."

- ,,Pustimo to sad, idemo li kod mojih?"

- ,,Idemo."