Tjedan dana poslje,
ponedjeljak
Ena Marić
"Dobro, to sam sve spremio.", slušam Antu kako mrmlja dok ja ležim u krevetu. Cijelu noć nisam spavala zbog njegovog današnjeg odlaska.
"Auto treba biti kod mehaničara u 16, sutra će biti gotov. Poslao sam ti u poruci adresu.", kaže mi, a ja kimnem, pa se ustanem i počnem se oblačiti.
"Šta ti je?", pita me dok kuha kavu, "Ništa, šta bi bilo?", izađem na terasu i sjednem za stol, a Ante donese kave.
"Tebe stvarno tolko jebe to što idem danas?", pita me dok palim cigaretu, "Ne.", promrmljam, ako kažem da, reći će mi da nisam normalna što se uopće živciram.
"Daj mi samo reci zašto? Zašto stalno misliš da ću naći neku drugu?", uzdahne, "Jesi ti zaboravio što mi je Borna napravio?", pitam ga, pa otpijem gutljaj kave.
"Ena, ja ne varam. Bar ne tebe.", kaže, a ja odmahnem glavom, "Baš si me utješio..", počnem se smijati. "Javit ću ti se čim stignem.", promrmlja on.
"Okej.", zagledam se u cestu, poludjet ću. Neću spavati dok se ne vrati, šta pobogu ne valja samnom?
"Vratit ću se vjerojatno u petak navečer.", nastavlja on, "Dobro.", kažem, pa zaplim još jednu cigaretu. "Otežavaš mi.", pogleda me.
"Oprosti što nisam ležerna oko tvog odlaska, kao ti.", preokrenem očima, "Pa nije mi jasno zašto, pa ne idem na mjesec dana.", kaže. "Shvatit ćeš.", uzdahnem, pa ugasim cigaretu i uđem u boravak.
"Ajmo.", Ante uđe zamnom, pa obuće tenisice, kao i ja. Ja uzmem svoju torbicu, a Ante svoj kofer. Izađemo iz stana, pa se spustimo u prizemlje i izađemo van iz zgrade.
"Evo ti ključ, natankao sam auto da ne moraš ti.", kaže, a ja otključam njegov auto i otvorim vrata, "Šta? Nema puse, ničega?", priđe mi, a ja obgrlim rukama njegov vrat, pa ga nježno poljubim.
Daj budi dovoljno pametan da ne zasereš ovo što imamo, molim te.
"Brzo sam natrag, ne brini se.", promrmlja, pa produbi poljubac i pribije me uz auto. "Stani budalo, ljudi gledaju.", počnem se smijati.
"Ma, neka gledaju.", nastavi on mene ljubiti, "Imao si priliku jučer.", odgurnem ga malo, a on se počne smijati, "Bio sam pre umoran.", kaže.
"A jebiga sad.", slegnem ramenima, a on stavi kofer u moj auto. "Ne brini puno, molim te.", zamoli me Ante, a ja kimnem. Nije to briga koliko je tjeskoba.
"Daj pusu i idem.", kaže, a ja ga poljubim, pa sjednem ua uto i pokrenem ga. On učini isto, pa izađe iz parkinga i skrene na glavnu cestu.
Isto napravim i ja, pa se zaputim prema salonu. Nema ni Elle, nema ni mame ni Denisa, pa ni Rina. Baš se osjećam usamljeno. Parkiram se ispred salona, pa izađem van iz auta.
Ubit će me ovo sve s Antom, nikada se nisam tako za nekoga vezala. S njim bi najradije bila 24 sata u komadu. Muči me to, jer neću moći dugo pred njim biti jaka.
Skinut će sve moje maske, a to ne želim, svi znaju da s Enom Marić nema zajebancije. Ne želim da on zna da sam samo na njega slaba, iskoristit će to.
Jesmo prebrzo ušli u sve to?
•
Dva dana kasnije
"Mobitel mi je umro jučer.", Ante zjevne, "Da, nisi ga imao vremena napuniti od dva popodne.", preokrenem očima, pa sjednem na kauč.
Jučer se cijeli dan nije javio. Ni danas cijelo jutro. Evo sad je nazvao u osam navečer.
"Pa nisam, išli smo rodbini i svašta nešto.", promrmlja, a ja uzdahnem. "Ne želim da ti javljanje meni bude obveza, želim se da se javiš kada ti nedostajem, ili kada želiš.", kažem.
"Moram ić, majka me zove.", poklopi on, nisam stigla reći ni bok. Znala sam da će ovako biti. On je navikao na slobodu, iako me ima u glavi, neće naći vremena da se javi na duže od par minuta.
On nije takav. I nikad neće biti. Boli me to, što bi ja njega zvala 20 puta dnevno, a ne želim jer će dobit slom živaca. I ja ću ispast luđakinja.
Bože, zašto sam toliko poludjela za njim? Zazvoni mi mobitel, a ja se ponadam da je Ante.
Ali nije, Rino je.
"Molim?", promrmljam, pa zapalim cigaretu na balkonu. "Jel se javio šupak?", pita Rino, "Javio se prekjučer kada je stigao, jučer se javio prijepodne i onda tek sada prije par minuta.", kažem.
"Jao, ne mogu ga zvati jer će poživčanit. Ja njega stvarno trebam voditi za ruku kroz život, kao i moj mentor.", uzdahne Rino, "Ma ajde, pusti ga. Valjda će mu doć iz dupeta u glavu.", nadajmo se.
"Rino, zašto je on takav? Zašto je toliko emocionalno nestabilan i boji se vezati?", pitam ga, "A znaš Ena da ti to ne mogu reći."
"Znam, ali čini mi se da ima dobre roditelje, puno priča o njima.", "Ena, ja šutim. Ne mogu.", Rino ponovi. "Oprosti.", uzdahnem. "Samo želim znati u šta se zapravo upuštam s njim."
"Upuštaš se u problem, ti si potpuna suprotnost od njega. Znam da si se već sigurno dosta vezala za njega i sad će to bit sranje. Možeš se ti njemu sviđati, ali on je takav da mu se može preokrenuti u glavi u sekundi i da se više nikad ne javi."
"Glupa sam šta sam mu uopće dala priliku.", "Ma nisi Ena, on je glup pta je ne zna iskoristiti.", Rino promrmlja.
"Ništa, idem gledat neki film ili nešto. Pozdravi mi Ellu i uživajte.", kažem, pa poklopim. Ma, preživjet ću ja i ovo.
Ni prvi ni zadnji.
•
Četvrtak ujutro
"Dobar dan.", crni visoki tip uđe u salon, a ja ga pogledam, "Izvolite.", čudan je.
"Danijel, Filip i Ante su mi preporučili ovaj salon.", nasmiješi se, a ja kimnem. Krasno, zna ih oboje. "Ena, drago mi je. Hoćete se naručiti?", pitam ga.
"Iskreno, došao sam te samo vidjeti.", kaže, a ja ga zbunjeno pogledam, "Ne razumijem.", "Ante je moj dobar prijatelj, i zamolio me kad sam već tu, da te malo obiđem."
"Hrabro za nekog ko se uopće ne javlja.", počnem se smijati. Ajde, odjebite od mene svi lagano. Sad mi je već polako dosta, ne javlja se, ali neka mene njegovi prijatelji obilaze.
"Ena, znam da je težak. I znam da je budala, ali nemoj mu uzimati za zlo.", Danijel kaže, a ja kimnem, "Ma da naravno, neka on radi šta hoće, a ti Ena šuti i trpi.", smijem se ja i dalje, jel oni mene zajebavaju?
"Dobro, živa jesi, zdrava jesi. Idem ja.", uzdahne, "Uživaj.", promrmljam, a Danijel izađe van iz salona.
Kada se Ante vrati, imat ćemo jedan ozbiljan razgovor.
Koji se vjerojatno neće dobro završiti.
•
Kako Vam se sviđa?
-Mirelčee 😘
YOU ARE READING
DELIRIUM // Ante Rebić
Non-Fiction"Ja svoje loše dane volim gristi sam, piti i lutati po krčmama... Al' često stignem samo, do njenog pogleda." Ante Rebić. Dečko kojem baš ništa ne treba u životu, osim nogometa. Hladan, samozatajan, nepovjerljiv. No, zašto ga baš ona odjednom toliko...
