Devojka koja se nikad ranije nije bavila sportom prinuđena je da nađe jedan koji će da trenira. Vremenom shvata da nije toliko loše kao što je mislila, ali se u tom trenutku pojavljuje neko. Konstantno dolazi na treninge i ona polako gubi ritam. Pos...
Čim sam ušla u sobu bacila sam se na krevet sa namerom da zovem Kaću. Javila se posle prvog zvona.
"Gde gori?", pitala je. Nikad je u ovo vreme nisam zvala. Bukvalno je bilo deset uveče, ali ona je jedina prijateljica koju imam. "Šta to nije moglo da sačeka do sutra?", upitala je.
"Pripremi se.", kažem ja mrtva ozbiljna. "Helena plašiš me.", odgovara posle duge pauze. Udahnem duboko spremna da ispljunem sve što sam planirala da joj kažem.
"Helena, pričaj već jednom!", dere se Kaća u telefon. "Moji su mi postavili ultimatum.", rekla sam. Nije odgovorila ceo minut. "Kakav ultimatum?", upitala je mirno. "Moraću da pronađem sport u roku od par dana ili će ga oni naći.", rekla sam sve u jednom dahu.
Tišina. Još tišine. Još mnogo tišine. Nisam znala šta da joj kažem, a kako bidim nije ni ona znala. "Kaća, reci nešto.", rekla sam. "Helena, ne mogu to da ti urade.", rekla je posle duge pauze. "Upravo jesu.", rekla sam.
Tišina. Kucanje na vratima. "Kaća, moram da idem. Pričamo sutra.", rekla sam joj i brzo prekinula vezu pre nego što je stigla išta da odgovori.
Što brže se uvlačim pod pokrivač i zatvaram oči praveći se da spavam. U tom trenutku neko ulazi u sobu. Prilazi mom krevetu i osećam kako se udubljuje pri dnu. Neko je seo na moj krevet.
Osećam kako se osoba naginje i ljubi me u čelo. Po parfemu znam da je to moja majka. Izdahnem, tako da liči kao da sam izdahnula u snu. Odmakne se malo. Neće provaliti. Neće provaliti. Neće provaliti. Ustaje i odlazi.
Čim čujem zatvaranje vrata otvaram oči. Ne mogu reći da ih mrzim zbog svega, ali mrzim ih. Ne znam kako su ovo mogli da mi urade kad su itekako svesni mojih sposobnosti.
Znaju da sam do pre dve godine izgledala kao prokleto pokretno burence i uopšte mi nije bilo lako da se izborim sa stalnim maltretiranjem i šaputanjem iza leđa. Deca u osnovnoj su bila jako osuđujuća.
Na pauzi između osnovne i srednje škole skinula sam oko 20kg i sad se lepo osećam u svom telu. Nikad nisam trenirala sport baš zbog viška svoje kilaže. Mogućnosti su vam tada ograničene.
Sve to su oni znali. Znali su koliko je teško i šta sam sve morala da proživim, ali kao da ih nije bilo briga. Suze su same krenule. Posle pola sata su presušile i tad sam najzad zaspala.
Ujutru sam se osećala kao da me je pregazio jebeni voz zastajući posle svakog vagona za full tretman. Oči su mi bile naduvene, lokne zamršene, a o odeći da ne pričamo. Izgledala sam kao klošar.
Danas idem popodne u školu što znači da ću imati vremena da se dovedem u red. Pošto se s Kaćom nalazim uvek sat vremena pre kako bismo tračarile naše roditelje posle vikenda imala sam oko 3 sata na raspolaganju.
Stomak mi je zakrčao. Imala sam sreće jer su moji roditelji već uveliko bili na poslu. Nisam imala nameru da ih sretnem od ranog jutra. Sišla sam dole i na brzinu jela pahuljice.
Popela sam se nazad na sprat i brzinski sam se istuširala. Nisam imala vremena da sređujem lokne pa sam ih u roku od pola sata ispeglala i vezala u visoki rep.
Najgori deo bio je oblačenje. Na početku srednje škole nisam bila spremna da oblačim stvari koje ističu moju figuru jer sam još bila poprilično nesigurna. Idalje se tako osećam.
Obukla sam duboke farmerke sa širokim nogavicama i duks koji je veći za jednu veličinu od moje uobičajene. Danas nije bilo toliko toplo pa ne moram da brinem oko toga hoće li mi biti vruće.
Imala sam sat vremena do polaska. Nisam se šminkala jer me je iskrena da budem uvek mrzelo da se šminkam. Spakovala sam knjige brzinski i otišla sam u prizemlje. Napravila sam sebi sendvič i otišla sam do dnevnog borakva.
Izašla je nova sezona moje omiljene serije i bukvalno sam morala da je pogledam. Ako ništa bar prvu epizodu. Za toliko sam imala vremena.
Posle pola sata i odgledane prve epizode htela sam da krenem i drugu, ali sam shvatila da nemam vremena. Obula sam patike, uzela ranac i izašla iz kuće.
Stigla mi je poruka od Kaće.
"Čekam te u kafiću", glasila je poruka. "Uobičajeno mesto".
"Stižem", ogovorila sam.
-------------------------------------------- HVALA VAM PUNO NA PODRŠCI DO SAD, PREVIŠE MI JE DRAGO DA VAM SE UVOD SVIDEO. 🥰
• ostavite mišljenje 👀 • kao i ⭐ ako vam se sviđa prvi deo
takođe, ako imate neke želje za sledeći deo slobodno napišite, uvažiću sve 💙
evo i kako ja zamišljam dosadašnje likove :
Helena
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Katarina
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
