Dve nove ljubavi ( završena )

Treći deo :

Posle odmora imali smo još dva časa zato što nas je profesorka pustila sa poslednjeg. Više nisam videla onog dečka, ali možda je tako najbolje. Ne treba mi skretanje pažnje, ove školske godine moram da se fokusiram na školu.

Posle škole sam otišla kući. Znala sam de majka i otac neće vratiti kući naredna dva sata pa sad odradila sav domaći dok je u kući bio mir. Neke pri kraju stigla mi je poruka od majke.

"Nećemo se vraćati večeras kući. Ako nešto treba idi kod Kaće, već sam njenu majku pitala da li bi bio problem da prespavaš i rekla je ne. Hitan slučaj će nam uskoro doći i nećemo moći da napustimo posao do sutra popodne.", glasila je poruka.

"Okej, javi ako nešto zatreba. Mogu vam doneti ručak pre škole?", odgovorila sam.

"Ne treba da se opterećuješ, ima ovde hrane", odgovorila je.

Iako smo bili u nekoj vrsti svađe ipak sam brinula. Majka mi je na kraju. Ona i otac rade u urgentnom centru i vrlo često nisu kući ili idu na puteve kako bi izveli neke velike operacije.

Vraćam se nazad domaćem. Samo što sam završila zove me Kaća. Javljam se odma.

"Ejj!", javljam se. "Halo, Helena!", odgovara "Čujem da si sama kući.", kaže Kaća. "Jesam", odgovaram. "Ajde bani, moja majka insistira na tome da dođeš jer ne želi da ostaneš sama kući. Tu je i Stefan, ali nam neće smetati." , rekla je Kaća. Nisam mogla da je odbijem. "Tu sam za 10", rekla sam i prekinula vezu.

Sutra iovako nismo imali mnogo časova tako da nisam morala mnogo knjiga da vučem sa sobom. Spakovala sam knjige u jedan ranac, a pidžamu, farmerke i svetlo plavi duks u drugi. Uput sam tu ubacila i četkicu, pastu, kremu za lice i labelo. Na putu ka vratima otišla sam u kuhinju i natrpala neke grickalice ni ne gledajući šta pakujem. Iz kuće sam izašla četiri minuta nakon poziva s Kaćom.

Nije živela daleko tako da mi je malo vremena trebalo do nje. Trebala sam samu da skrenem iza ugla i produžim pravo i za dva minuta sam tamo. Ali naravno nešto je moralo da me spreči.

Neko se toliko snažno zakucao u mene da mi je ranac ispao iz ruku. Drugi mi je bio na leđima. Ovog puta ništa me nije polilo od pića, ali su me rebra s desne strane zabolela od udarca. Pokušala sam da pokupim ranac, ali sam se sudarila s nekim glavom o glavu.

"Jaoo", jauknula sam. "Izvini, stvarno mi je žao. Jesi dobro?" uputao je poznati glas. Kao da sam ga negde već čula. Kad sam podigla pogled shvatila sam da je to lik iz škole koji me je zalio vodom.

"Opet ti.", rekla sam što mirnije mogu. U trenutku mu je bilo neprijatno."Opet ja", promrmljao je. "Ako ništa bar me ovog puta nisi polio ledenom vodom", rekla sam. Nasmejao se. Na obrazima su mu se pojavile jamice. Krenula sam i ja da se nasmejem. Rebra su me presekla. Savila sams e uhvativši se za bolno mesto.

"Jesi li dobro?", pogledao me je ozbiljno zabrinuto. "Valjda", rekla sam "Iskreno se nadam da led može ovo da reši, mada znam da ću verovatno ujutru imati modricu", rekla sam. "Izvin, stvarno mi je žao", rekao je.

Zazvonio mi je telefon. Kaća. Javljam se.
"Aman, Helena, gde si do sad??" počela je da se dere. Odmakla sam telefon malo od uveta. "Kaća, prekini da se dernjaš čuće te ceo komšiluk", rekla sam. Dečko preko puta mene se nasmejao.

"Helena, ko je to?!", prodrala se. "Objasniću kad stignem", rekla sam. "Tu sam za 5", dodala sam i prekinula vezu pre nego što je stigla išta da kaže.

"Pa, Helena, izgleda da je neko veoma ljut jer sam čak i odavde čuo kako se dere.", rekao je dečko. "Kako znaš moje ime?", upitala sam sumnjičavo. "Osoba sa kojom si pričala se bar tri puta prodrala tako da sam ga sasvim lepo čuo", rekao je i izmamio mi osmeh na lice. "Slušaj, moram da idem, čeka me i ako ne stignem za 5 minuta misliće da si me ubio ili tako nešto, tako da vidimo se", rekla sam. Pogledao me je začuđeno. "Ima bujnu maštu", rekla sam na šta su se jamice opet pojavile.

Slatko - pomislila sam. NE, HELENA NIJE.
"Toliko o tome da se neće ponoviti, a, ti to mene proganjaš ili tako nešto?, upitala sam hladno. Na trenutak se zbunio, a onda je odlučio da mi se pridruži. "Možda si ti ta koja me uporno prati", rekao je mrtav ozbiljan. "Ne laskaj sebi", rekla sam mu smrtno ozbiljnim tonom i prošla pored njega gurnuvši ga ramenom. "Vidimo se, Helena", rekao je dok sam odlazila. "Nadam se nikad više", rekla sam glasno kako bi me čuo.

Stigla sam do Kaće za šest minuta i bukvalno me je dočekala na vratima.
Kada sam joj prepričala sve što je imala da kaže je da je debil, moron i umišljeni kreten što sam do sada otprilike već skontala. Njena majka je spremila večeru, a brat joj je bio u izlasku. Nakon večere smo gledali filmove i jeli grickalice koje sam donela. Posle sam zaspala razmišljajući o jamicama na obrazima bezimenog momka.

<><><><><><><><><><>
mišljenje? 👀

✓ukoliko vam se sviđa priča zapratite me ostavite ⭐
✓ ako imate predlog za sledeći deo slobodno pišite 💙

idalje vam neću otkriti izgled momka, za ti ćete morati da sačekate još malo 👀