Dve nove ljubavi ( završena )

Sedmi deo :

Kada sam Kaći pokazala ceduljicu samo me je zagrlila ne rekavši ništa. Možda je tako i bolje. Polako je počela da iščezava slika misterioznog momka i imala sam osećaj da se konačno fokusiram malo na sebe, a to je bilo dobro.

Dva dana kasnije...
Nervoza me izjeda, a još nisam ni krenula. Celo jutro kao i dan u školi provela sam razmišljajući samo o treningu i smišljajući najgori mogući scenario.

Treba da krenem za oko sat vremena i odlučujem da se spremim kako ne bih zakasnila.

Odlučujem se za crne helanke za trening, top koji je u kompletu takođe crni i teget majicu dugačku do polovine butina kako bi prekrila sve što je trebalo da bude pokriveno.

Od roditelja sam juče dobila torbu za trening i koliko god ne želela da je prihvatim na kraju sam morala zato što nemam u čemu da nosim stvari.

U torbu ubacujem rezervnu majicu, vodu i patike za trening. Nadam se da je to sve što će mi trebati.

Majka je htela da pođe sa mnom i jedva sam je sva sreća ubedila da ne ide. Samo mi još to treba kao šlag na torti.

Petnaestak minuta pre kretanja odlučila sam da konačno izađem iz sobe. Sišla sam u kuhinju sa torbom i duksericom u ruci. Iz dnevnog boravka čula sam majku. "Helena, pojedi jabuku pre kretanja", rekla je. "Nisam gladna", odgovorila sam. To je bila istina jer mi je od nervoze bilo muka.

"Kako nisi?", pitala je. "Uzeću!", rekla sam i prevrnula očima. Sreća pa me sad ne vidi. Nisam mogla više da je slušam.
Uzela sam jabuku iz činije i ubacila sam je torbu za slučaj da proveri kad odem.

Morate da razmišljate unapred kada je ona u pitanju. Sve će proveriti i pokušati da sazna i morate da budete spremni da je ubedite kako znate i umete. Sve se to nauči vremenom živeći s mojom divnom majkom.

Obula sam svoje uobičajene konvers teget starke i uzela sam jaknu za slučaj da bude hladno kad se budem vraćala.

Imala sam oko dvadesetak minuta prevozom do sale za trening. To je još dodatnih dvadeset minuta nervoze koja me izjeda.

Kada sam stigla, ušla sam u salu i nisam znala kuda da idem dalje. Jedino što mi je davalo nadu bio je zvuk odbojkaške lopte, pištaljke i patika koje su škripale po parketu.

Posle svega minut i prolaženja kroz dva hodnika sala mi je bila u vidokrugu. Pre nego što sam ušla u salu primetila sam da se sa moje desne strane nalaze svlačionice.

Bila sam presrećna kad sam ahvatila da nema nikog u svlačionici. Nervoza je učinila svoje i otišla sam u wc koji je bio u sklopu svlačionice da se ispovraćam.

"Jel sve okej", čujem glas s druge strne vrata. "Da, sve je dobro", pokušala sam da kažem, ali me je glas izdao. "Jel ti to povraćaš", upitao je ženski glas s druge strane. "Ma ne, sve okej, izlazim za minut", rekla sam sada već ubedljivije. "Važi", reko je neko.

Čula sam kako se vrata wc-a zatvaraju i ispustila sam uzdah olakšanja. Izašla sam iz wc-a i ispred mene je bila devojka u šorcu i sa odbojkaškom majcom tima. Znala sam da trenira tu već neko vreme.

Nasmešila mi se, pa sam uzvratila. "Ti si nova?", upitala je. "Da", rekla sam. "Nažalost", dodala sam najtiše. Nije me čula. Klimnula je glavom samo.

Otišla sam na drugu stranu sobe, spustila sam torbu na pod, stavila slušalice, pustila muziku i sela sam na klupu. Izvadila sam vodu i presvukla sam patike.

Potpuno sam se izgubila u osećaju i kad sam podigla pogled shvatila sam da je svlačionica puna i što je najbolje od svega niko nije gledao u mene. Nadala sam se da će tako da ostane, ali nije...

Kad sam ušla u salu na početku nam je ženski trener po imenu Marija održala govor da nam saopšti da je muški trener danas bolestan, ali da možemo da ga očekujemo u ponedeljak.

Posle toga smo trčali, radili čučnjeve, sklekove i trbušnjake. Malo je reči sam umrla tamo. Najgore od svega je to što sam samo ja teško disala posle toga tako da su sve oči bile uprte u mene posle toga.

Zatim je došao red na igranje sa loptom. Danas sam bila jedina jova tako da je trener radio sa mnom. Malo je reći da sam bila očajna, ali ona se stvarno trudila.

Posle treninga sam potpuno ostala bez daha, ruke su me bolele, noge su me bolel, stomak me je boleo i ukratko sve me je bolelo. Pola sata posle treninga jedva sam se dogegala do kuće.

Otišla sam odmah u krevet. Majka me nije gnjavila jer je videla da mi nije do života, a otac je danas radio do kasno.
Malo je reći da sam odmah zaspala.

----------------------------------------
izvinjavam se što nije bilo dela dugo, ali nisam stizala

- takođe, počinjem novu priču pa možete pogledati prvi deo gde su slike likova ❤️

° ostavite ⭐ i mišljenje puno znači 🥰