Devojka koja se nikad ranije nije bavila sportom prinuđena je da nađe jedan koji će da trenira. Vremenom shvata da nije toliko loše kao što je mislila, ali se u tom trenutku pojavljuje neko. Konstantno dolazi na treninge i ona polako gubi ritam. Pos...
Helena pov Bila sam odlučna sve da mu priznam čim ga vidim. Želela sam da mu kažem sve za sve svoje strahove i nadala sam se da će me prihvatiti takvu kakva jesam. Na putu do škole sam imala par minuta da pripremim neku vrstu govora. Međutim, nisam imala prilike da mu isti izdeklamujem jer se nije pojavio u školi.
Ali nisam gubila nadu jer danas imam grupni trening i trebao bi da bude na njemu. Ostala sam pozitivna tokom dana i Kaća je bila tu da me bodri. Ne mogu da opišem koliko mi ta devojka znači.
Trening je počinjao u osam kao i obično, tako da sam do 6 bila u kupovini sa Kaćom i bukvalno sam promenila ceo ormar za 180 stepeni. Kupila sam dosta stvari za trening, ali i za školu. Bila sam spremna za promenu.
Oko pola 7 sam krenula da se spremma i obukla sam neke nove stvari. Obukla sam crne helanke i crni top, a preko crni duks na šnir za trening. Takođe sam kupila i nive slušalice koje sam spakovala u torbu zajedno sa patikama za salu. Do tamo sam obula crno-bele nike patike.
Bila sam spremna već oko 7 i krenula sam. Ceo put sam bila pomalo nervozna jer nisam znala da li će se pojaviti ili ne. Međutim, slušala sam muziku i ona me je malo opustila, ali ne dovoljno. Čim sam ušla, znala sam da je tu. Osetila sam ga. Mooja čula su podivljala, a onda sam čula njegov glas. "Za 5 u vrstu!", prodrao se i videla sam ga kako izlazi iz kancelarije.
Pogledi su nam se sreli i kao da je bio spreman da krene ka meni, ali sam se uspaničila i ušla u svlačionicu nenormalnom brzinom. Naslonila sam se glavom na vrata pokušavajući da smirim srce koje samo što ne iskoči iz grudi. A onda sam shvatila da nisam sama. Svlačionica je bila puna.
Polako sam se okrenula i susrela se sa mnogo radoznalih očiju. "Ćao", rekla sam lažno se nasmešivši. "Devojko, izgledaš kao da si trčala maraton", prokomentarisao je neko. Nisam ja, ali moje srce jeste. Htela sam da kažem, ali sam se suzdržala. Samo sam se nasmejala.
Počela sam da ostavljam stvari. Prišla mi je Tea s Anom. "Hej.", rekla sam. "Hej." odgovorila je Tea nasmejano. Međutim, Ana je izgledala kao pokisla. "Jel sve okej?", pitala sam. "Da.", rekls je Tea u isto vreme kad i Ana "Ne.". "Da ili ne?", pitala sam kroz šalu. A onda je Sna promenila izraz lica.
"Slušaj, to što ti moj dečko drži časove zato što si očajna ne znači da je sad tvoj dečko. Nemoj da zaboraviš to", rekla je izletevši napolje. Ah, da, ne znam kako sam zaboravila na nju. Šta ako su u vezi?! Ma nisu. Nebi pokušao mene da poljubi da su u vezi. Valjda.."Šta nije u redu s njom?", pitsla sam Teu kojoj je bilo vidno neprijatno."Ma pusti je.", rekla je Tea i ohrabrujuće mi se nasmešila, a zatim je izašla.
Pošto se svlačionica u međuvremenu ispraznila shvatila sam da je verovano trening počinjao tako da sam otišila u salu. Međutim, tamo nas je čekala samo Marija. Poređala nas je u vrstu i trening je počeo. U međuvremenu sam shvatila da Ana takođe nije tu, ali nisam htela da prepostavljam ništa.
Kada smo se zagrejali sa običnim vežbama bilo je vreme da počnemo trening sa loptama, ali neko je te lopte trebao da donese iz kancelarije. "Helena, trkni po lopte zajedno sa Lejlom", rekla je. Lejla je jedna od devojaka. Zaajedno smo krenule do tamo.
Nisam ni kucala, jer sam pretpostavila da nema nikog, međutim, nisam bila u pravu. Ana i Aleksej su bili u kancelariji. Ljubili su se. Od šoka i neverice nisam ni stigla do lopti, istrčala sam napolje iz kancelarije ostavljajući Lejlu samu. Bila sam van sebe, ali nisam sebi dozvolila da se raspadnem, još.
Brzo sam otrčala do svlačionice i uzela sam svoje stvari ne trošeći vreme da se preobujem. Istrčala sam iz svlačionice a zatim i iz cele sale, a zatim sam potrčala. Trčala sam koliko me noge nose puštajući vetru da me nosi sa sobom zajedno sa suzama koje su mi se uveliko spuštale niz lice.
Ne znam čak ni zašto plačem. Ovo ne bi trebalo da me boli ovoliko, zato što on meni nije ništa. "Mi" čak ni ne postojimo. Izgleda da je sve bilo samo u mojoj glavi, ali svakako ne razumem ništa.
Mislila sam da su raskinuli još davno i da Ana prosto nije mogla da ga preboli, ali izgleda da sam pogrešila. Možda je ipak tip koji vara ili sam jednostavno umislila ceo pokušsj poljubca.
Shvatam da trčim u pogrešnom smeru od kuće, tako da odlazim do najbliže stanice i ulazim u bus ka kući. Polako se dovodim u red spremna da se suočim sa mojim roditeljima. Ne znam kako će podneti činjenicu da prekidam sa treninzima.
Helenin outfit za trening
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
