Dve nove ljubavi ( završena )

Peti deo :

Kaća i ja stigle smo za malo manje od deset minuta. Danas je bio utorak i imale smo šest časova. Ne bi trebalo da bude naporan dan.

Danas je dan kada sam ga poslednji put videla. Išao mi je u susret u hodniku. Sve dok nije bio na desetak koraka bila sam zaklonjena ostalim đacima.

A onda me je osmotrio od glave do pete. U trenutku kao da se malo iznenadio, ali je to brzo prikrio. Mislila sam da će da stane i kaže nešto, ali samo je sagnuo glavu i prošao pored mene. Htela sam da ga pozovem jer se to učinilo kao najbolja opcija, ali onda sam shvatila da ni ne znam njegovo ime. Onda kad se zakucao u mene na putu do Kaće on je saznao moje ime, ali ne i ja njegovo.

Kaća nije ništa primetila, bila je previše zanesena pričajući mi o biologiji koju imamo sledeći čas. Međutim, ja nisam mogla da razmišljam ni o čemu drugom sem o njegovom praznom pogledu, njegovim svetlo plavim sjajnim očima, crnoj loknastoj kosi i uskoj majci koja je isticala čvrsto i utegnuto telo.

Iz misli me je trgnula Kaća koja je shvatila da je ne slušam. "O čemu sad razmišljaš, Helena?", upitala je. "O mami i tati", slagala sam. "Nisam ih videla još od onda kad su mi saopštili da moram da pronađem sport", dodala sam. "Biće sve u redu", rekla je Kaća i zagrlila me.

Taj dan sam kući došla mrtva umorna iako nisam trebala da budem toliko iscrpljena. Trebala sam s Kaćom da idem u šoping posle škole, ali sam je na kraju ispalila. Nisam imala ni volje ni želje a to. Kući me je dočekala majka, ali sam joj odmah rekla da idem da spavam i nije dalje navaljivala.

Ujutru sam se idalje osećala iscrpljeno, kao da je neko isisao svu energiju iz mog tela i ostavio ljušturu. Nisam jela duže od dvanaest sati i stomak me je ubijao od bolova.

Otišla sam u kuhinju i našla ceduljicu od mame na kojoj je pisalo da su ona i tata na poslu i da napravim jaja za doručak, a sendviče je ona već spremila i ostabila u frižideru za užinu. Danas imam više časova nego juče i nemam predstavu kako ću da preživim sve to.

Posle tog zadnjeg dana svaki sledeći je bio isti. Kuća, kafić, škola, kuća. Moram priznati poremetio me je u samo dva dana. Čak mi je nedostajalo sudaranje s njim. Modrica na rebrima je polako bledela, a sa njom i svaki trag dodira između nas dvoje.

On je prilično popularan u našoj školi. Mislim ne baš mnogo, ali dovoljno da se o njemu priča svašta.

Neki kažu da je promenio školu i da se više neće vraćati, neki da je njegova devojka zatrudnela i da je morao da nađe posao i zapostavi školu, a neki se ni ne trude da smisle priče. Imaju dovoljno sranja u svom životu da bi se petljali u tuđi.

Nisam znala šta je tačno, niti sam planirala da saznam. Taman kad sam mislila da će da bude tako sudbina me je sama ka njemu odvela posle dve nedelje, ali da se vratimo mi malo unazad.

Nedelju dana pre...
Mislila sam da je danas isto jutro kao i svaki drugo, ali moja majka je imala drugačije planove. Danas je bila popodne ujutru i bila sam prepodnevna smena. Kad sam došla kući završila sam sav domaći do pola pet i sišla sam u dnevni boravak s namerom da pustim seriju.

Međutim, baš kad sam htela da pustim seriju majka je ušetala u dnevni boravak.
"Helena, da li si donela odluku?", upitala je. "Kakvu odluku?", upitala sa zbunjeno.
"Kako kakvu?", povisila je ton. "Smiri se mama i objasni mi na kakvu odluku misliš jer sam stvarno znunjena trenutno", relkla sam.

"Mislim na sport koji ćeš da treniraš, Helena", rekla je. "A to.", rekla sam razočarana. Mislila sam da je zaboravila na to. "Da, to. Jesi li odlučila?", upitala je.
"Reći ću ti sutra.", rekla sam i ustala spremajući se da odem.

Uhvatila me je za ruku i pogledala me je pravo u oči. "Helena, imala si dovoljno vremena", rekla je. "Ne, mama, nisam. Sama znaš kako mi je bio do pre godinu dana ili si beć zaboravila.", rekla sam pogađajući pravo u metu.

U to vreme je mnogo radila i nije znala šta mi se dešava u životu sve dok me nije videla kako flomasterom iscrtavam linije po telu kako bi htela da izgledam. Krenula sam sebe da izgladnjujem malo pre toga i čak i to nije primetila iako sam svaki dan bila bleda kao krpa.

Misli da je kriva što ranije nije uvidela situaciju, ali sam joj uvek govorila da ja ne mislim da je tako jer sam znala koliko se trudi u životu.

Ćutala je sada. "Sutra ću doneti odluku, obećavam.", rekla sam i poljubila je u čelo. Videla sam kako joj se oči sjaje od suza i nisam htela da je vidim kako plače.
Kad sam otišla u sobu bacila sam se na krevet i zaplakala. Kada su suze presušile zaspala sam.

_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-

mišljenje? 👀

• ostavite ⭐ i zapratite me ukoliko vam se priča sviđa 🥰

znam da sam rekla da trebate u ovom delu saznati koji sport je odabrala, ali ipak će to biti sledeći jer mislim da previše ubrzavam stvari