Devojka koja se nikad ranije nije bavila sportom prinuđena je da nađe jedan koji će da trenira. Vremenom shvata da nije toliko loše kao što je mislila, ali se u tom trenutku pojavljuje neko. Konstantno dolazi na treninge i ona polako gubi ritam. Pos...
Vikend je bukvalno proleteo i ponedeljak je bio sve bliži. Bila sam prepodnevna smena i ustala sam ranije nego inače zato što nisam mogla da spavam.
Spremila sam se na brzinu. Nisam se uopšte pitala kako izgledam niti me je mnogo zanimalo. Obukla sam trenerku i duks u kompletu, a kosu sam vezala u neurednu punđu. Što se šminke tiče, nisam stavila ništa.
Sišla sam u dnnevni boravak i sela sam na kauč pustivši seriju. Imala sam bukvalno sat vremena do polaska u školu i morala sam nekako da ubijem vreme.
Negde nakon pola sata sam otišla u kuhinju i spremila sam sebi pahuljice i mleko. Vratila sam se i nastavila seriju sve dok nije bilo vreme za polazak. Bila sam nešto smorena danas za razliku od subote.
Časovi su brzo odmicali, Kaća je polušavala da me uteši na sve načine, ali nije uspevalo. Jednostavno je bio takav dan.
Možda je u pitanju bio pms, a možda i nije. Sam dan i vreme bilo je tmurno i depresivno.
Kada sam se vratila kući ručala sam i otišla sam u sobu. Glava me je bolela iz nepoznatog razloga i legla sam malo da se odmorim. San me je nadvladao.
Kad sam se probudila shvatila sam da sam kratka s vremenom i da sam na trening trebala da krenem pre pet minuta.
Na brzinu sam na sebe navukla tamno zeleni šorc za trening i nešto svetliju zelenu dugačku majicu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Na brzinu sam u torbu spakovala patike za salu i vodu i usput sam zgrabila teksas jaknu. Drugi trening, a ja kasnim. Divno!
Sreća moja pa sam na stanicu stigla u isto vreme kad i bus koji je bio polu prazan. Nije bila ni prevelika ni premala gužva ali sam se nadala da neću zakasniti.
U svlačionicu sam stigla baš na vreme kada se začula pištaljka koja je označavala početak treninga. Divota! Malci koji su imali trening pre nas nahrlili su u svlačionicu gurajući me u prvi alobodan ćorsokak.
Nisam ni stigla da se obujem, uzela sam patike i istrčala iz svlačionice ni ne gledajući kuda idem zalepila sam se u nečija leđa. Lik koji je stajao ispred mene bio je viši bar za glavu.
Nisam imala vremena ni da ga pogledam samo sam rekla brzo "Izvinjavam se", i prošla sam pored njega. Kad sam ušla u salu shvatila sam da je trčanje već počelo tako da sam se priključila formiranom krugu koji se kretao.
Posle toga smo se u krug rasporedili za vežbe. Radila sam sve ne gledajući oko sebe. Već sam napamet znala vežbe.
Ponovo sam bila jedina koja se zadihala, ali sada sam to podnela lakše. Ovog puta se samo par osuđujućih pogleda zaustavilo na meni, ali su ubrzo nastavili dalje.
Kada su se vežbe završile prešli smo u vrstu. Opet je tu bio samo jedan trener - Marija. Pozdravila nas je, a onda nam rekla : "Danas je tu sa nama i drugi trener, ali je kasnio. Zbog novih članova predstaviće se čim dovule svoje dupe u salu.", rekla je i svi su pogled usmerili ka vratima sale smejući se.
Nezainterovano sam gledala u svoje patike. Ne znam šta je toliko zanimljivo u vezi sa tim muškim trenerom. Verovatno je u pitanju neki čovek od 50 i kusur godina koji zna sve tajne odbojke i došao je da nam soli pamet.
Čula sam da je ušao u salu i svi su zatapšali, ali idalje nisam dizala pogled. Nije me bilo briga ko je i šta je, ali meni je bilo lepo. Što više vremena on oduzimao, to manje vremena ostaje za moje balmiranje pred svima.
"Pozdrav. Ja sam Aleksej i izvinjavam se što kasnim, neće se ponoviti.", rekao je poznati duboki muški glas. Ne, ne može biti. Podigla sam pogled i susrela sam se oči u oči sa čuvenim momkom koji je idalje bio glavna tema naše škole. Ovo se ne dešava... __________________ -------------------------- malo kraći, ali zanimljiv deo nadam se da vam se sviđa :)
