Dve nove ljubavi ( završena )

Šesnaesti deo :

Helena pov
Nadala sam se da ću da izađem neprimetno sa treninga i da me niko neće zaustaviti. Da ću da odem kući, zavučem se u krevet i gledam filmove sve dok ne budem mogla da gledam na oči i da ću ujutru da se probudim sa nekim neočekivanim virusom i da neću morati da ustajem iz kreveta. Ali to ne bi bilo okej jer ipak sam ja Helena.

"Helena, da li si me čula?", pitao me je. Hodnik je sada izgledao tako skučen. Osećala sam se tako sićušno sa svojih sto sedamdeset četiri centimetara pored njega. Bio je viši od mene. "O čemu treba da razgovaramo?", upitala sam direktno ga gledajući u oči. "Moraćeš da dolaziš na treninge svaki dan kako bi nadoknadila izgubljeno. Ponedeljkom, sredom i petkom imaš grupne, a utorkom i četvrtkom individualne", rekao je sve u jednom dahu.

Polako su mi njegove reči stizale do mozga. "Okej, jel treba sa Marijom da se dogovorim oko termina za individualne treninge?", upitala sam. "Ne, ja ću ti držati individualne treninge. ", rekao je. Ne, ovo se ne dešava. "Ne možeš ti da mi budeš trener.", rekla sam mrtva ozbiljna. Samo mi još fali Ana i njene ljubomorne scene. "Zašto?", upitao podbočivši se na zid. "Zato.", rekla sam. Okrenula sam se da odem.

Izašla sam napolje i nenormalno mi je prijao hladan vazduh. Mislila sam da me je pustio, ali me je zavrteo od pozadi toliko brzo da mi se u glavi zavrtelo. Susrela sam se sa zelenim očima. Bože, kako neko može da ima ovako lepe oči. "Šta ti treba, Aleksej", upitala sam vidno iznervirana. "Minut pažnje", rekao je. Uzdahnula sam poraženo zakoračivši korak nazad. Pustio mi je ruku. Mesto je idalje bilo toplo od njegovog dodira.

"Imaš pola minuta", rekla sam. "Četrdeset pet sekundi", pokušao je. "Ističe ti vreme", rekla sam. "Okej, znam da ti nisam najomiljenija osoba na celom svetu, ali moraćeš da me trpiš pet puta nedeljno kako bi sustigla sve. Sezona takmičenja počinje i moraš da budeš spremna. Pored toga uskoro će biti kamp i na to bi trebalo da ideš, ali da bi išla moraš da savladaš sve. Ti biraš vreme, ja se pojavim, završimo trening i slobodna si.", rekao je sve u jednom dahu. "Okej.", rekla sam smoreno dok je u meni sve igralo. "Ali..", počeo je. Zna me. "Ali ni reči nikom", rekla sam. Samo mi još to treba. "Dogovoreno", rekao je pruživši ruku da se rukujemo. Nisam je prihvatila. Prevrnula sam očima okrenuvši se da odem.

U busu mi je stigla poruka. "Javi vreme. Vidimo se sutra.", glasila je poruka. Znala sam da je od njega. Memorisala sam ga kao DT (dosadni trener). Nisam ga ni pitala odakle mu broj da ne bi uzgledalo kao da me previše zanima. Iako me previše zanima. "Pet.", napisala sam. "Nemoj da kasniš.", napisao je. Prevrnula sam očima iako sam znala da me ne vidi. Izignorisala sam ga.

Kaća će da poludi kad joj ispričam zato što to znači da neću imati mnogo vremena za druženje pored učenja i treninga, sli spremna sam da pokušam. Učenje na prvom mestu, posle treninzi, pa Kaća. Naravno, to joj neću reći da se ne bi naljutila, ali tako je moralo da bude. Malo je reći da sam jedva čekala sve da joj ispričam. Sutra posle škole neću moći na uobičajenu kafu s njom zbog treninga, a ni posle zbog učenja. Biće zabavno....

-----------------------

Kad sam došla kući bilo je oko pola deset. Sutra sam prepodnevna smena tako da sam planirala da legnem oko deset. Večerala sam pahuljice s mlekom jer me mrzelo da eksperimentišem i trošim malo preostale energije za nešto drugo. Posle toga sam otišla do wc-a sredivši se za spavanje. Završila sam preostalih desetak minuta serije i legla sam da spavam. Sutra me čeka naporan dan.

ostavite ⭐ i mišljenje 🥰 i zaparatite me ukoliko me već ne pratite. ❤️

znam da su delovi sve kraći i kraći, ali nema se vremena za duže hahaha