Dve nove ljubavi ( završena )

Devetnaesti deo :

Helena pov
Gde je do sad? Čekam ga već 20 minuta, a njega nema! Počinjem da šizim i već deseti put pravim krug oko sale. Opet se nađem pred vratima i vidim da su ovaj put otvorena. Ulazim u hodnik. "Ej!", derem se. "Presvlači se.", odgovara mi dobro poznati glas. "Već sam spremna!", derem se nazad, ali svakako ulazim u svlačionicu da ostavim stvari.

Odlazim do wc-a da ubijem vreme i gledam se u ogledalo. Kosa mi štrči na sve strane, tako da vezujem rep ispočetka, ali mi se ovaj out ne sviđa. Skidam gumicu i pletem kikicu. Opet se iznerviram jer ponovo štrči.

Raspletem kikicu i opet zavežem rep. Zatim zaveže kikicu i dođem do nekog kompromisa s kosom. Zaližem vodom pramenove koji štrče i umijem se pripremjući se da izađem. Čim sam zakoračila shvatila sam da nije u sali. Gde je ovaj debil sad nestao?

Maksim pov
Već deseti put pokušavam da zavijem zglobove kako ne bih na smrt prestrašio Helenu, ali uvek ih zavijem prelabavo i lako se odmotaju. Pripremam se ponovo da probam kad čujem Helenu kako dolazi. "Alo bre, šta se vučeš tu ko neka tetka, nemam ceo..", ali staje kad konačno uđe u kancelariju i vidi šta radim.

Beš, šok, neverica, neka vrsta tuge, sažaljenja - sve emocije prođu kroz njene oči koje uzaludno pokušavaju da ih prikriju. "Šta ti se desilo?", pita nežno. "Mala nezgoda", odgovaram idalje je gledajući u oči. Zbunjena je. "Tukao si se?", pita namrštena u razmišljanju.  Slatka je.

"Nisam se tukao. Tukao sam. Velika razlika.", odgovorio sam. Odjednom vidim bes u njenim očima. Lupa šakama od sto i naslanja se na njega. "Jel ti mene zajebavaš? Jel misliš da meni piše 'budala' na čelu?", pita me. "Helena, pitala si pitanje i ja sam ti odgovorio.", kažem mirno.

"Slušaj, nemam ceo dan za tvoje dečačke tuče i zavijanje rana ili šta već. Došla sam da odradimo trening. Ako nisi mogao da dođeš i da ga održiš trebao si javiti.", sad već bljuje vatru koliko je ljuta. Unosim se i ja njoj u facu iz stolice. "Mala, da nisam hteo da dođem ne bi ni došao. Trening sam odavno hteo da započnem, ali ne mogu ovu jebenu traku da zategnem oko ruku kako ne bih ostavljao krv po celoj sali i opremi.", rekao sam i iznevirano joj podigao zavoje u facu.

Kao da shvata koliko smo blizu jedno drugom, uspravlja se, prekršta ruke i gleda u plafon pojušavajući da smiri bes. Ja se zavaljujem nazad u stolicu. "Daj meni.", trza mi zavoj iz ruku. Ovo nisam očekivao. Nisam se pomerio iz stolice. Pomera se oko stola i okreće moju stolicu ka sebi, a zatim se smešta na kolena između mojih nogu. Jebem li ti sve ta ti jebem.

Idalje se ne pomeram, ruke su mi na krilu. Uzima jednu šaku i polako s velikom koncentracijom zavija jedan dlan. Učvršćuje ga taman toliko da ne spadne, ali i da ne steže. Savršeno. Uzima drugi dlan, a ja ne mogu da odolim. Primičem se malo. Gledam je kako gricka usnu, namršena, skoncentrisana, preslatka.

Završava drugu ruku, i vidim ponos na njenom licu. Sva ushićena i zadovoljna svojim radom podiže glavu i susreće se oči u oči sa mnom. Smeh joj pada sa lica. Sledeća emocija koja joj se oslikava u očima mi nije jasna. Borba? Želja? Ne znam šta je, ali sviđa mi se. Ne shvatam koliko smo blizu niti koliko sam se ja približio, niti koliko se ona izdigla od poda, ali osećam njen miris, njen dah na licu, toplinu njenog tela.

"Ne.", čujem i momenat prestaje. Ona se odmačinje, ustaje uhvativši se za moja kolena kao potporu i trči napolje. Čujem kako odlazi do svlačionice, uzima stvari i izlazi zalupivši vrata za sobom, ali ja sam previše zanesen da bih reagovao. Šta je ovo bilo? Zašto sam sebi to dozvolio? Njen miris. Te oči.

Stavljam šake preko kolena gde su njene ruke bile pre manje od minuta. Idalje osećam njenu toplotu, njen miris, njene usne koje lepršaju preko mojih. PREKINI MAKSIME! Vraćam se u stvarnost. Otišla je. I ja sam  je pustio da ode. Možda je tako najbolje.

anonimneprice : ostavite 🌟 i mišljenje 🥰