Dve nove ljubavi ( završena )

Dvadeset peti deo :

Helena pov
Budi me sporo drmanje ramena. Polako postajem svesna prostora oko sebe, a zatim i muzike koja idalje trešti iz slušalica. Skidam ih jer počinje glava da me boli, a zatim polako otvaram oči privikavajući se na sunce. Pored mene sedi Tea koja ne izgleda ništa budnije od mene. Nasmeši mi se uspavano i ne mogu a da ne uzvatim osmeh.

"Stigli smo! Budite se uspavane lepotice i izlazite napolje po stvari. Nemojte da zaboravite ništa, jer se bus ne vraća!", dere se Marija koja stoji ispred nas. Nasmeši mi se i izađe napolje. Stigli, gde? - pomislim u sebi. Znaju šta želim da im saopštim. Zašto im nisam rekla? Pripreme.. BESPLATNE!

Polako premotavam reči moje majke od pre neki dan. Bes ključa u meni. Već sam znala čije je ovo delo, ali tek sad postajem svesna razgovora sa roditeljima, jer sam tad još bila u šoku. ZA ŠTA ON MENE SMATRA? SIGURNO NIJE SVIMA PLATIO "PRIPREME". KAKAV DEBIL! Okrećem se oko sebe. Svi su manje-više izašli ostalo je još par nas koji smo se tek probudili.

Osećam Anin pogled na sebi ali ne dozvoljavam da me pogađa iako sa iznervirana. "Znam da sam lepa, Ana, ali možeš da skineš svoj pogled sa mene, nisi moj tip.", odgovorim joj uz lažni osmeh. Ona uzvrati jednako kiseo osmeh i izađe napolje.

Tea se pored mene nasmeje na ovo i ne mogu a da joj se ne pridružim. "Gde smo?", upitam shvatajući da i dalje nemam pojma gde smo stigli. "Pa u Grčkoj, lepotice!", odgovara Tea uzbuđeno. Grčkoj?! Prozori su svi navučeni zavesama tako da moram da izađem da bi videla okruženje, što i uradim.

Zanemim. Bukvalno. Ispred je ogroman prilaz sa kućom koja izgleda kao iz filma. Okruženi smo prelepim, zelenim planinama, a iza kuće se nazire more. Tea izlazi iz busa i jednako zapanjeno upija okruženje. "Prelepo je.", govorimo u isto vreme. Zatim odlazimo po kofere, ali shvatam da mog nema. Okrećem se oko sebe proveravajući da li je neko slučajno uzeo moj. I onda ga vidim u Aleksinoj ruci. Šta on umišlja?

Planiram da odem do njega, uzmem kofer i izderem mu se u lice zbog svega ali onda vidim Anu koja mi preko ramena dobaci ljubomorni pogled i odlučim da ću ipak morati da sačekam dok ne odem u kuću da bi ga uzela i održala predavanje. Šteta, zar ne?

Kuća je ogromna, na dva sprata, izgrađena je od cigle i prozori su okvireni zelenom bojom. Deo u koji gledamo sa prilaza jeste zadnji deo sa zadnjim ulazom. Kuća je okružena sa nastrešnicom. Sa prednjeg dela postoji glavni ulaz sa dvokrilnim vratima. Marija nas sve sačeka tamo. Ima nas ukupno deset.

S obzirom na to da jedino što vidim u svojoj okolini jeste mala plaža zaštićena planinama, koja je ujedno i naša privatna, već znam da ovo nisu pripreme već neka vrsta putovanja samo sa klubom. Okrećem se opet ka Mariji koja nam objašnjava sve.

"Ovde smo narednih nedelju dana. Plaža je samo naša. Ja spavam na prvom spratu, a svi ostali su gore. O pravilima ćemo kad se svi raspakujete u sobe, za vreme ručka. Očekujte još jednu devojku i dečka koji su moji i Aleksejevi stari prijatelji. Biće tu sa nama. To je to za sada od mene ostalo ćete sami videti kad uđete unutra.", kaže i otvori glomazna zelena vrata.

Ne zna se šta je lepše. Na prvom spratu je ogromna kuhinja sa ostrvom i barskim stolicama, trpezarija, dva wc-a, Marijina soba koja ima ulaz i sa zadnje strane kuće i ogroman dnevni boravak sa kaučom u C tako da ima mesta za sve. TV je dovoljno velik da može da se gleda sa galerije koja predstavlja drugi sprat.

Na galeriji je mini dnevni boravak, sa pet soba, sve dvokrevetne. Jedna je muška, u njoj spavaju Aleksej i lik koji treba da dođe, a ostale su ženske. Ja i Tea smo odlučile da budemo zajedno. Ana je dramila petnaest minuta što nije mogla zajedno u sobu sa Aleksejom, ali je na kraju odustala i ubacila se u sobu kod neke devojke. Jadna ta s njom.

Soba je mala, ali ništa veće od ovoga nam ni ne treba. Sa obe strane zida se nalaze dva kreveta sa noćnim stočićem, a između njih je veliki prozor koji obasjava sobu. Pogled nije nešto lep, s obzirom na to da smo okruženi planinama, ali miris mora se oseti na kilometar. Tea i ja smo odlučile da spojimo krevete, zato što nije navikla da spava sama i to mi je bilo sasvim okej.

Raspakovale smo stvari jako brzo tako da smo imale vremena za priču. Saznala sam da je Tea jedna od troje dece, ima brata i sestru sa kojom spava u istoj sobi. Najstarija je u porodici i o oboma priča kao o celom svetu. Tata joj je preminuo kada joj je bilo sedam, godinu dana nakon što joj se rodio brat. Žive sa mamom koja radi dva posla kako bi im priuštila sve.

Ana je bila neko ko je imao moć u društvu i Teu je koristila kao potrčka, što je ova skontala tek skoro. Od tad se ne druže. Ja sam njoj ispričala o mami i tati, mada je moja priča bila mnogo dosadnija od njene. Neka devojka nam je pokucala na vrata rekavši da je ručak spreman. "Stižemo.", rekla sam i ustala sa kreveta.

anonimneprice : ostavite 🌟 i mišljenje 💗 ps. nadam se da sam vam bar malo dočarala izgled kuće koja je uživo prelepa 😍

znam da malo kasnim sa delom, ali imala sam rapsust od četiri dana i želela sam maksimalno da ga iskoristim s obzirom na to da je sledeći tek u maju, ne možete me kriviti 😂