Devojka koja se nikad ranije nije bavila sportom prinuđena je da nađe jedan koji će da trenira. Vremenom shvata da nije toliko loše kao što je mislila, ali se u tom trenutku pojavljuje neko. Konstantno dolazi na treninge i ona polako gubi ritam. Pos...
Aleksej pov Jutro je počelo na najgori mogući način. Za dobro jutro me je sačekala uplakana majka i znao sam da su se ona i onaj majmun od mog očuha posvađali. Jedino što mi nije bilo jasno je to kada su stigli, pošto u momentu kada silazim u kuhinju ima jedva pet sati. Prilazim mami i grlim je s leđa. "Šta se desilo?", upitao sam. Nije morala da mi odgovori. Kada se okrenula video sam ogrebotinu na čelu iz koje je lila krv.
"Nije toliko loše", rekla je jedva kroz suze. Zagrlio sam je još jače. Odjednom mi se utroba okrenula. Nikad se ovako nešto nije desilo. Oduvek su to bile neke prepirke oko nebitnih stvari, ali bi moja majka uvek završila plačući jer je oduvek emotivne prirode. To sam nasledio od nje. Dok je gledam ovako slomljenu dođe mi da joj se prirdružim, ali se suzdržim jer znam da joj je sad potreban neko, a samo mene ima.
Rik, moj očuh, bio je veoma imućan čovek i kada mi je bilo sedam godina preselili smo se kod njega. Tada sam bio mali i majka je vešto prikrivala svoje suze iako su svakog dana nadolazile. Svađali su se obično uveče kada bi on pijan došao kući s posla. Nikad je nije udario niti mu je to palo na pamet, sve do sad. Uvek se drao i vređao je iz sveg glasa, ali bi se ujutru pravio kao da se ništa nije desilo i kao da je to samo sanjao, ali mi ostali smo to proživljavali.
Nikad ga nisam voleo, ali majka je bila srećna, tako da sam ga poštovao. Mislim da ni on nije želeo da to bude išta više od poštovanja, ali sad ni to neću imati za njega. Grlio sam majku sve dok nije prestla da se trese i jeca. Odmakao sam se malo i primetio da spava. Odneo sam je u svoju sobu i ostavio sam je da spava. Bilo mi je lakše kada znam da je sigurna. Zaključao sam vrata svoje sobe znajući da se neće buditi jer po podočnjacima vidim da sinoć nije spavala. Imala je kupatilo povezano sa sobom i mini-frižider koji sam upravo dopunio za slučaj da ogladni.
Pre nego što sam izašao iz sobe pogledao sam joj ogrebotinu. Nije bilo toliko duboko, tako da konci nisu bili neophodni. Očistio sam ranu, stavio sam malo gaze i zalepio sa trakom. Presvukao sam se u crnu košulju kratkih rukava i crne farmerke. Stavio sa kačket i narukvicu koju mi je mama poklonila za svoj šesnaesti i obuo sam crno sive nike patike.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kada sam pogledao na sat shvatio sam da je škola već počela pa se nisam trudio da žurim jer svakako nisam ni planirao da idem tamo.
Pozvao sam Erika, svog najboljeg druga nadajući se da opet nije otišo u školu. Javio se posle četvrtog zvona i po glasu sam znao da se nije još ni digao iz kreveta. "Aleksej, molim te reci mi da je nešto bitno", rekao je. "Rik je udario moju majku.", rekao sam. Idalje nisam znao da li ju je udario ili ju je gurnuo pa je udarila u nešto, ali šta god da je završilo se loše po nju. A tek će se završiti loše po njega. "Au jebote", rekao je Erik. "Gde i kad?", dodao je. "Za dvadeset minuta kod gada u firmi", rekao sam. "Jasno.", odgovorio je. Prekinuo je vezu. Poslao sam mu poruku da se spremi malo da ne izgledamo kao dva divljaka kad odemo tamo.
Posle petnaestak minuta vožnje stigao sam ispred firme i imao sam šta da vidim. Shvatio sam da ne izgledamo kao dva divljaka, već kao deset poslovnih ljudi. Nasmešio sam se Eriku koji je izgledao sam ponosan. Svima sam uputio pogled pun zahvalnosti i krenuli smo kod idiota. Nisam se mnogo trudio oko zaustavljanja. Sekretarica me je znala kao njegovog sina iako to nisam bio. "Porodični sastanak", rekao sam pre nego što sam ušao u kancelariju ne sačekavši njen odgovor.
------------------------------
Izašao sam kancelarije, a sa mnom i ostalih devet. Lako smo premlatili par ljudi iz obezbeđenja, a zatim smo sklopili dogovor sa Rikom. Izabrao je teži put, ali nikad se više neće vratiti u kuću koju će nam ostaviti kao izvinjenje, odseliće se i nikad više neće pokušati da stupi u kontakt sa mojom majkom. Imao sam rane na šakama, ali vredelo je. Poslao sam Erika da proveri majku i da joj objasni kako stoje stvari, a ja sam krenuo na trening sa Helenom.
ostavite ⭐ i mišljenje 🥰 i zapratite me ukoliko me već ne pratite 🫂
iskrena sa budem ovaj deo napisan je još osavno, ali nikako da smognem hrabrosti sa ga postavim jer nemam pojma kako smo sa fine priče o dvoje ljudi koji se zaljubljuju preko sporta došlo dovde ali nemam inspiraciju da završim ovu priču nikako drugačije tako da ćemo svi zajedno morati da verujemo procesu, ako imate neke ideje za dalje slobodno pišite i napišite mi da li ovaj deo da ostavim ili da ga izbrišem i probam nešto novo
takođe na ovom profilu je još jedan priča koju aam počela i na neki način planiram da je završim samo će pripritet za početak biti ova priča.
ps. počinjem još jednu u draftovima i izbaciću je kad napišem bar pola priče
