Devojka koja se nikad ranije nije bavila sportom prinuđena je da nađe jedan koji će da trenira. Vremenom shvata da nije toliko loše kao što je mislila, ali se u tom trenutku pojavljuje neko. Konstantno dolazi na treninge i ona polako gubi ritam. Pos...
Tačno u osam je počeo trening. Do tad smo već svi bili u vrsti. Aleksej ovog puta nije kasnio. Kada smo se poređali preleteo je pogledom kao da traži nekog, a onda su mu se oči zaustavile na meni. Te prelepe zelene oči...
Nasmešio ni se i planirala sam da mu uzvratim, ali onda sam se setila scene iz svlačionice. "Helena, ovo je Ana.", rekla je Dora. "Ana, drago mi je. Verujem da si čula dosta o meni. Ja sam Aleksejeva devojka", rekla je. Samo sam joj se nasmešila blago klimajući glavom. "Helena", jedva primetno sam rekla.
Nisam mu se nasmešila. Sklonila sam pogled u stranu gledajući u Anu sa moje desne strane koja mu se smešila uz mahanje. Možda su ipak idalje zajedno.
Aleksej pov Nije mi bila jasna. Mislio sam da smo pre neko veče bili okej, a sad neće ni da me pogleda. Mislio sam da će da uzvrati osmeh, a ona je samo pogledala u Anu sa strane. Ana se smeškala i mahala mi je, ali se ja nisam smešio njoj.
Ana je druga godina. Bila je moja prva ljubav, ali ne iskrena. Kasno sam shvatio da me je vrtela oko malog prsta čitavu prethodnu godinu. Uvlačila mi se u dupe zato što moji roditelji drže ovaj klub. Roditelji joj kao i moji imaju brdo para i mogu da joj priušte neki bolji klub, ali ona se ne odvaja od mene iako zna da smo raskinuli tjst. da sam ja raskinuo. Nisam više mogao da je podnesem. Sve je uvek moralo da bude po njenom i uvek je pravila neke scene gledjaući kako da napakosti nekom.
Helena nije htela da me pogleda ni jednom od početka treninga. Nisam znao razlog, ali sam planirao da saznam. Nisam hteo da je pritiskam. Motrio sam pažljivo na njen rad i znam da je primetila zato što je bila napeta. Hteo sam da joj priđem i kažem joj šta treba da popravi, ali me je Marija pozvala u tom trenutku. Marija je u neku ruku pomoćni trener, ali ja nosim tu titulu pošto nisam punoletan. Bez obzira na to sve se ja pitam.
"Reci.", rekao sam kada sam joj prišao dovoljno da niko ne prisluškuje. "Preleti pogledom po sali i reci mi vidiš li nešto što se ne uklapa", rekla je. Polako sam preletao pogledom. "Ili nekog", dodala je Marija tiho. Pravio sam se da je nečujem. Jedina koja je iskakala bila je Helena. Imala je par greškica koje kad bi popravila bila bi među boljima. Samo je neko treba usmeriti.
"Ne, mislim da je sve top", rekao sam pogledavši je u oči opušteno. "E pa nije", rekla je. "Vidiš li onu devojku u šorcu i duksu? Ona iskače", dodala je. Pogledao sam u pravcu Helene. Krajičkom oka gledala je u nas. "Mislim da joj treba samo malo više vežbe i biće odlična", rekao sam. "Ali mi nemamo vremena na pretek", rekla je. "Ja imam.", odgovorio sam. Što je bila istina. "Radiću sa njom individualne treninge dok ne savlada sve", rekao sam. Pogledala me je u čudu. Ignorisao sam je i vratio sam se treningu.
Nisam prilazio Heleni sve do kraja treninga. Nisam hteo da joj visim nad glavom sada kad znam da će većinu nedelje provoditi sa mnom na idividualnim treninzima. Samo što ona to još nije znala. Morao sam uskoro da joj kažem.
Radila je sa Norom koja se svim silama trudila da joj objasni kako da udari loptu kako treba, ali nije primetila da joj je stav pogrešan i da to zaustavlja ostatak. U prolazu sam je uhvatio za kukove i okrenuo sam je tako da direktno gleda u Noru, a ne sa strane. Malo se trgla na dodir, ali se nije onela previše. "Ovako stani", šapnuo sam joj na uvo ispravljajući je. Mogao sam da se zakunem da se stresla. Možda su mi hladni prsti?
Poslušala je ispravljajući tehniku. Sad je izgledala kao da zna šta radi, mada nisam bio stopostotno siguran. Nastavio sam trening. Nije bio mnogo naporan danas. Posle treninga je odma otišla u svlačionicu ne dajući mi vremena da joj priđem, ali sam bio odlučan da to uradim kad izađe iz nje. Tako da sam otišao u svoju prostoriju da se presvučem na brzaka.
Obukao sam čistu nike majicu dugih rukava. Šorc me je mrzelo da presvlačim, a i realno nisam se mnogo preznojio. Stavio sam svoj uobičajeni sat i navukao crno sive nike patike u kojima sam došao. Izašao sam iz svlačionice i susreo sam se sa Heleninim iznenađenim očima. Nije me očekivala. "Moramo da razgovaramo", rekao sam pre nego što je uspela da pobegne.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
ostavite ⭐ i mišljenje 🥰 i zapratite me ukoliko me već ne pratite, hvala unapred 🫂 pitanje : Želite li da pišem malo više i iz Aleksejevog ugla ili je ovako okej?
