Devojka koja se nikad ranije nije bavila sportom prinuđena je da nađe jedan koji će da trenira. Vremenom shvata da nije toliko loše kao što je mislila, ali se u tom trenutku pojavljuje neko. Konstantno dolazi na treninge i ona polako gubi ritam. Pos...
Kao što verovatno možete pretpostaviti sutradan ujutru me je zvala Kaća. Malo je reći zvala. Devojka me je proganjala od samog jutra jedva čekajući da čuje jesam li preživela trening.
Probudila me je zvonjava telefona i znala sam da je ona i bez gledanja. Nije kao da postoji još neko ko bi me zvao u... SEDAM UJUTRU!! Ona stvarno nije normalna.
Javim se na telefon nemoćna da pričam idalje. "Jesi živa? Kako si? Jesu te povredili tamo? Jesi ostala čitala? Nisi valjda slomila nešto? Ili još gore! NISI VALJDA SLOMILA NEKOM NEŠTO?!", krenula je Kaća sa pitanjima pre nego što sam stigla da se javim.
"Zašto je gore da sam slomila nekom nešto nego da sam sama slomila nešto?", upitala sam pospano. "Toliko o tvojoj podršci.", dodala sam zadirkujući je. "Ne zajebavaj se nego odgovori na sva moja pitanja, nisam ih džabe postavila.", rekla je.
Uzdahnula sam idalje pospana. "Zaboravila sam pitanja.", rekla sam iskreno. "Sve što treba da znaš za sada jeste da sam čitava idalje.", rekla sam. "Ostatak ćeš saznati kad se probudim.", rekla sam. "Budna si, Helena", rekla je ne kontajući šta hoću da joj kažem.
"Da, Kaća, jesam. Međutim, ne zato što sam htela, već zato što si me TI, mlada damo, probudila i to u SEDAM SATI", naglasila sam neke reči namerno. Znala je da ne volim da ustajem rano i pogotovu ne volim kad me neko budi i to u subotu ujutru.
"Izvini, Hel", brinula sam. "Znam da jesi, Kaća, ali živa sam i zdrava i htela bih da spavam", rekla sam. "A i ti bi mogla", dodala sam da ne izgleda kao da hoću da je otkačim. "Važi", rekla je. "Ostaje dogovor da se nađemo u 12 na našem mesu?", upitala je. "Uvek.", odgovorila sam.
Prekinula je vezu posle toga. Navila sam alarm u 11 da bih imala vremena da se spremim i doručkujem pre kretanja. Malo je reći da sam se komirala. _____________
Opet me budi zvonjava, ali ovog puta alarma. Nerado ustajem iz kreveta jer ako sad ne ustanem nikad neću.
Na brzinu se tuširam da bih se što brže razbudila i usput operem kosu. Danas je sunčano tako da sam regeneratorom lokne oblikovala i ostavila same da suše. Stvarno me je mrzelo da ee bakćem s njima vikendom.
Nema vetra danas, što znači da mi se kosa neće umrsiti prvi dan i verova sam srećna zbog toga.
Ne znam odakle mi hrabrosti, ali oblačim bermude do kolena posle ko zna koliko vremena. Ne znam čak ni odakle mi, ali sam zahvalna što ih imam jer je danas nenormalno vruće.
Pored toga, oblačim majicu i preko dugačak duks zakopčan do pola. Uzimam prstenje i sve narukvoce i ogrlice koje posedujem. Neironično.
To izgleda ovako :
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Danas se iz nepoznatog razloga osećam srećno. Pored toga što ne mogu da hodam od upale mišića listova i butina, idalje me neka pozitivna energija ispunjava.
Još srećnija budem ksd siđem u kuhinju i shvatim da majka pravi palačinke. Odnos nam se nije mnogo popravio, ali smo okej. Ipak mi je majka. Na oca sam delimično ljuta, ali on je svakako manje kući, pa ne moram mnogo da se suočavam sa njim.
Nekad mislim da je mnogo malo kući. Odnos mojih roditelja više nije kao kad sam bila mala. Nekad sam mislila da je to zato što su ostarili i ne zrače istom energijom više, ali onda primetim kako se moja majka odjednom snuždi u njegovom prisustvu, a on unervozi u njenom. Nikad nisam zabadala nos i mislim sda još neću. Međutim, ako se stvari pogoršaju, moraću.
Poljubim majku u obraz u prolazu i ona me iznenađeno pogleda. "Otkud takvo raspoloženje, da nije zbog treninga?", upita puna nade. Zamišljeno uzdahnem. "Ne znam.", odgovorim iskreno. "Samo se danas osećam ispunjeno.", rekla sam. "Drago mi je zbog tebe", rekla je.
Jele smo u nekoj prijatnoj tišini, a zatim sam otišla da se nađem s Kaćomž Majka nije pravila problema zbog toga, jer je znala da je to uobičajeno. Uvek smo subotom išli na naše mesto i provodili tamo skoro ceo dan, pogotovu kad je bilo lepo vreme kao danas.
Kad kažem naše mesto, mislim na plažu. Da budem preciznija. Mislim na stenu na koju smo uvek išli i koja je bila u hladovini. Tu bi prostrli ćebe i imali bi trač partiju do uveče. Zatim bi to veče otišli kod mene, a u nedelju bi učile svaka posebno i posle spavali kod nje. To je bila tradicija.
Tako je bilo i danas. Dan je brzo proleteo. Kaći sam prepričala trening, a ona je meni saopštila da joj je brat ponovo otputovao. Posle smo otišle kod mene na večeru i brzo smo zaspale. Ona u sred filma, a ja sam izdržala ceo.
znam da dugo nije bilo delova i opet se izvinjavam zbog toga. razmišljam da počnem nove dve priče, ali mislim da ću tu drugu čuvati u draftovima dok ovu ne završim.
ukoliko ste stigli do kraja ostavite ⭐ i mišljenje u komentarima 🥰 puno znači 💙
TAKOĐE, izvinjavam se na slovnim greškama znam da ih ima. 😂
