Devojka koja se nikad ranije nije bavila sportom prinuđena je da nađe jedan koji će da trenira. Vremenom shvata da nije toliko loše kao što je mislila, ali se u tom trenutku pojavljuje neko. Konstantno dolazi na treninge i ona polako gubi ritam. Pos...
Posle desetak minuta igre već sam mrtva umorna. Moj je red da jurim, a ja umirem sve više i više pri svakom koraku. Jedva dolazim do daha dok mi po ko zna koji put devojka koja beži isklizne iz ruku.
Sledeći put je sva sreća uhvatim, ali sam preumorna da bih bežala. Međutim, na moju sreću ona leže i ustaje sledeći. Ustaje Aleksej.
Mora da je video da mi nije do života jer se čak i nije trudio da me sustigne. Bukvalno sam se sručila pored neke osobe ni ne gledajući ko je.
Nisam mogla da dišem koliko sam bila umorna. I onda je krenulo. U glavi mi je samo odzvanjalo. Ne možeš da dišeš. Ne možeš. Diši Helena. Diši!
U sledećem trenutku mi se vid polako zamućivao. Legla sam na leđa, ali nije pomoglo. Plafon je polako nestajao iz vida.
Aleksej pov U trenutku je neko vrisnuo. Kada sam zastao u jurnjavi shvatio sam da je devojka pored Helene gledala u nju uplašeno.
Helena je bila bela kao kreč, ubrzano je disala, a kapci su joj se zatvarali. Ležala je na leđima i pokušavala je da ostane pribrana.
Prišao sam najbrže što sam mogao i uhvatio sam je u naručje. Nisam smeo da je iznesem napolje jer vetar duva i verovatno bi uhvatila upalu mozga ili nešto gore.
"Marija, molim te preuzmi", rekao sam iznoseći Helenu iz sale. Niko me nije pratio i bio sam zahvalan na tome. Heleni je sada trebalo vazduha. Imala je napad panike.
Uletim u svlačionicu unoseći je pravo u wc. Spuštan dasku od wc šolje i postavljam je da sedne. Naslanja se na zid i pokušava da se održi u svesti.
Idalje je ubrzano disala. "Jebote!", rekao sam sada već zabrinut. "Ne. Mogu. Da. Dišem.", jedva je izgovorila sam pauzama mučeći se da uzme vazduha.
Panično sam je pogledao. Jedva je ostajala pri svesti. Okrenuo sam vodu na česmi i nakvasio ruke hladnom vodom. Tapkao sam je po vratu i licu u nadi da će da se trgne.
Nije imalo efekta.
Helena pov Glava mi polako pada kada osetim kako me snažne ruke iznose iz sale. Sve mi je zamućeno i kroz maglu shvatam da me je Aleksej odveo u wc u svlačionici.
Hladnom vodom je pokušavao da me trgne malo, ali sam idalje disala ubrzano jedva dolazeći do daha. Kroz glavu su mi idalje odzvanjali glasovi. Ne možeš da dišeš. Ne dišeš Helena.
Čučnuo je ispred mene na kolena uhvativši me za obrazo svojim dlanovima pogledao me je pravo u oči. "Diši, Helena. Diši!", rekao je. "Ne mogu!", jedva sam rekla.
Uzeo je moju ruku i postavio je sebi na grudi. "Uskladi disanje Helena", rekao je. Osetila sam njegovo srce kako kuca snažno. Grudi su mu se dizale i spuštale i ja sam pokušala da se uskladim, ali uzaludno.
Od nemoći sam zajecala. "Hej, ne plači. Tu sam! Ej, tu sam!", rekao je ne odvajajući moju ruku sa svojih grudi.
"Hajde Helena! Možeš ti to", rekao je. Imalo je nešto ubeđujuće u načinu na koji je to izgovarao. "Hajde zajedno!", rekao je polako udišući i izdišući.
Polako sam se smirivala i postepeno usklađivala sa njegovim disanjem. U jednom trenutku sam ga privukla u zagrljaj.
Osećala sam idalje njegovo srce kako kuća tik uz moje i to me je smirivalo. Takođe, osećala sa i vreo dah na vratu od kog sam se naježila od glave do pete, ali je pomogao.
Fokusirala sam se na njegove otkucaje srca i podizanje i spuštanje grudi. Kada sam ga zagrlila nije se žalio, a meni je ovako bilo sasvim lepo.
Snirila sam se i narednih par minuta samo smo zagrljeni sedeli u tišini dok me je mazio po leđima.
"Hvala ti.", tiho sam rekla hrapavim glasom. "Nema na čemu.", rekao je i polako krenuo da ustane. Bila sam tužna što sam morala da ga pustim.
Gledala sam u svoje patike ne želeći da ga pogledam u oči. "Imala si napad panike", rekao je. Pogledala sam ga razgoračenih očiju. "Pretpostavljam po tvojoj reakciji da ih nisi imala ranije", zaključio je.
"Ne, nikad.", rekla sam tiho vraćajući svoj pogled na patike. "Sve je okej, Helena. Može svakom da se desi.", rekao je.
Pogledala sam ga direktno u oči. "Ti si to zapamtio moje ime?", rekla sam. "Moram da se vratim na trening i čisto da znaš ja sve pamtim", rekao je. Na izlazu sam čula kako izgovara "Pogotovu kad ima veze s tobom." Srce mi je na te reči brže zakucalo.
Posle par minuta sam bila sposobnaa da stojim opet, umila sam se i popila malo vode. Kada sam se vratila u salu već su se svi uveliko razigravali. Marija mi je prišla.
"Helena, želiš li da obavestim tvoje roditelje o ovome?", upitala je. "Ne morate, reći ću im sama", slagala sam. "Okej, predlažem da sedneš malo i sačekaš, a posle će te Aleksej odvesti kući.", rekla je. "Nema potrebe", rekla sam. "Sasvim sam dobro", dodala sam.
"Znam Helena, ali sam se ponudio i rekao je da ne možeš da ga odbiješ", rekla je. Uzdahnula sam poraženo. Sela sam na strunjaču sa strane i posmatrala sam ostatak treninga. Bila sam ko hipnotisana. Svaki put kada bi udario loptu u smeču mišići bi mu se zategli.
------------------------------ °°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°° ako mislite da idem prebrzo ili presporo molim vas obavestite me, jer stvarno nemam predstavu o tome prvi put pišem priču 😂
ukoliko vam se svideo jedanaesti deo ostavite ⭐ i mišljenje, puno znači 🥰
evo i par slika da znate aleksej izgleda (smatrajte ovo nagradom što ste stigli do ovde) :
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
