Dve nove ljubavi ( završena )

Drugi deo :

Do kafića mi treba pet minuta brzim hodom, ali danas nisam raspoložena da žurim kao inače. Bilo mi je potrebno malo vremena za razmišljanje.

Idalje nisam bila potpuno svesna da ću za par dana trenirati nešto. Čak, šta više, nisam znala koliko je to njihovo 'par dana' i koliko vremena imam da nađem sport.

Dosta razmišljanja. Osvrnula sam se oko sebe. Kafić sam videla iz daljine. Krov škole se samo naslućivao iza kafića. Znala sam da Kaća sedi na terasi, na našem uobičajnom mestu i verovatno me već sada vidi.

Bila sam u pravu. Osetila sam vibraciju telefona u zadnjem džepu farmerki. Poruka od Kaće.

"Ako nastaviš tako da se vučeš doći ću i poguraću te od pozadi", glasila je poruka.
"Ne možeš to da uradiš, izgubile bi mesto u kafiću", odgovorila sam joj.
"Jesi sigurna?", odgovorila je.

Pustila sam korak za svaki slučaj. Kaća je bila luda, ali onako pozitivno luda. Bila je spremna sve da uradi, pogotovu kad joj kažeš da nešto ne može. Onda je baš obožavala da radi svašta.

Upoznale smo se na prvoj godini srednje škole. Išle smo u isto odeljenje i nikako se nismo uklapali nigde. Celo odeljenje se u roku od dva dana podelilo u grupice, ali ja i ona smo ostale onako odvojene same za sebe.

Naravno da ja nisam prva prišla. Kaća je došla treći dan i sela pored mene bez pitanja, ali nije mi smetalo. Svakim danom pričale smo sve više i već posle prve nedelje postale smo nerazdvojne.
Zna sve o meni i ja znam sve o njoj.

Majka i otac su joj se razveli kad je bila mala. Majka nikad nije nastavila dalje, a otac joj se uskoro ženi drugi put od razvoda. Živi sa majkom koja je divna žena, ali je često nema kući jer je na nekom poslovnom putu. Ni moji nisu kući mnogo, pa sam često kod nje.

Ima starijeg brata. Mnogo starijeg brata. Već uveliko radi negde u inostranstvu, nikad nisam pitala gde. To je jedina muška figura u njenom životu koja mari za nju. Nerazdvojni su kad dođe kući za raspust. I ima preslatkog psa. To je cela njena priča.

Stigla sam do kafića za minut. Kaća me strelja pogledom. Nasmejem joj se i uđem u kafić, pa na terasu. Prilazim stolu i Kaća ustaje kako bi me zagrlila. Sedamo i priremam se da me uguši sa pitanjima.

"Počni Kaća, znam da jedva čekaš", rekla sam. "Ne znam odakle da počnem Helena", rekla je ozbiljno. "Od početka?", rekla sam u pokušaju da je nasmejem malo. Nije uspelo. Kao što sam rekla zna sve o meni, ali kad to kažem to i mislim.

"Kako su mogli posle svega kroz šta si prošla?", upitala je ona sa tugom u glasu. "Kaća, odlučeno je i ništa se neće promeniti ako budem utučena ili ne budem izlazila iz sobe", rekla sam. "Možda su u pravu, možda mi je baš ovo potrebno da nastavim dalje", rekla sam joj iskreno.

"Ali šta ako...", počela je, ali sasekla sam je. "Nema šta ako, Kaća. Neću da razmišljam unapred. Šta ako svi budu divni i sve bude kako treba?", pitala sam je. "U jebote, rekla je. Kad si ti postala ovako zrela", pitala je kroz osmeh.

"Mora neko, kad ti nisi.", rekla sam. Pukle smo od smeha zajedno. "Imaš sreće što mi te je žao, inače bi te zbog ovog ubila sad i odma", rekla je držeći se za stomak. Znala sam da laže. Smeje se iskreno. "Da, važi", rekla sam. "Hajde Kaća, tvoj red", rekla sam. "Slušam.", dodala sam.

Pričale smo narednih sat vremena i onda je bilo vreme za školu. Danas je bio dan za uživanje. Imala sam predmete koje obožavam i mislila sam da bukvalno ništa ne može da uništi današnji dan. Mislila sam...

Između drugog i trećeg časa dok sam s Kaćom išla napolje pošto je bio veliki odmor neki lik sa treće godine se zakucao u mene. To nije bilo dovoljno nego me je doslovce zalio svojom vodom.

"Izvini, stvarno mi je žao", rekao je. Idalje sam gledala u svoje patike i kapljice koje se slivaju po njima. "Gledaj malo kuda id..", počela sam i podigla pogled. U trenutku kad sam ga pogledala zanemela sam. Nije bio preterano sladak, ali ne mogu da kažem da je bio ružan. Imao je ono nešto.

Gledao je u mene i ja sam gledala u njega. "Gledaj malo kuda ideš", rekla je Kaća iznervirano. "U redu je", rekla sam jedva čujnim glasom. "Ne, nije, izvini još jednom, neće se ponoviti", rekao je i otišao.

"Iskreno se nadam da ga više nećemo videti", rekla je Kaća. "Sad bi ja njega polila vodom, debil jedan.", nastavila je. "Dobro je, Kaća. Ajmo na odmor dok nije prošao", rekla sam.

-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-

drugi deo je tuu, mišljenje? 👀

• ukoliko vam se sviđa zapratite me i ostavite ⭐, puno znači 💙

ako imate neke predloge ili želje napišite slobodno, uvažiću sve 🥰