Dve nove ljubavi ( završena )

Trinaesti deo :

Jutros sam ustala oko pola dvanaest. Danas je utorak, ali su neki protesti pa nisam morala da idem u školu. Pozitivna strana toga što živim u centru. Osećala sam se umorno iako sam spavala više od deset sati. U pidžami sam sišla u dnevni boravak zavalivši se na kauč. Spremala sam se da pustim seriju kada je majka ušetala. Znala sam šta me čeka.

Sela je na fotelju izdahnuvši prenaglašeno kako bih pažnju usmerila na nju, ali nisam. Shvatila sam da sam stala u momentu kada je ušla u dnevni boravak, tako da sam nastavila gde sam stala. Uključila sam Tv. Još jedan izdah.

Ignoriši je Helena. Ignoriši!! Ušla sam u Netlix. Još jedan izdah. Nisam mogla više. Pogledala sam je. Pravila se da briše prašinu sa perfektno čistog stočića za kafu pored fotelje. Znam lično da se sija jer sam ga prebrisala juče kad sam došla sa treninga.

"Ćao mama", rekla sam. Pravila se da me je tek sad primetila. "O, ćao", rekla je ispravivši se u fotelji sva uzbuđena. Pogledala sam je sa iščekivanjem, ali ništa. "Imaš li nešto da pitaš?", upitala sam. "Ma nee...", rekla je odmahnuvši rukom. "Dobro", rekla sam i vratila pogled nazad na ekran. Taman kad sam htela da pustim epizodu krenula je.

"Nego...Ovaj...", počela je. "Porogovori.", rekla sam. "Kako je bilo sinoć?", upitala je pogledavši me. Oči su joj se caklile od nekog uzbuđenja. Nisam planirala da joj kažem za napad panike iz dva razloga. Prvi zato što bi me pregledala od glave do pete sa svojom aparaturom i na kraju ustanovila da mi nije ništa, a drugo zašto nekako, neki mali, sićušni, minijaturni deo mene želi da idem na treninge.

"Dobro. Okej. Uobičajeno. Nije tako strašno, znaš?", rekla sam. "Rekla sam ti da neće biti.", rekla je. "Vidiš da nisi imala o čemu da brineš", rekla je. Spremala sam se da joj odgovorim kada mi je zavibrirao telefon. Poruka od Kaće.
Više poruka od Kaće.

"Jesi živa??"
"Helena??!!"
"Kako je prošao trening??"
"Bolje da mi se javiš pren nego što ti se pojavim na vratima, a zatim te na veoma agresivan način izvučem iz kreveta."
Nasmejala sam se na ovo poslednje. Mama se pored mene zakašljala i pocetila me na svoje prisustvo. "Kaća je.", rekla sam pre nego što je počela da zamišlja nešto.

Klimnula je. "Idem ja na posao da pomognem tvom tati, ako ti bešto zatreba zovi", rekla je. "Važi", odgovorila sam kucajući poruku kaći.

Ja : Budna sam i dišem, ne paniči.
K : Dobro je, malo mi je falilo da se zaputim ka tebi.
Ja : Da zovem?
K : Ne, mama spava. :(
Ja : Čekam te, moji nisu kući.
K : Što ne reče ranije?? Krećem.
----------------------------

Stigla je za manje od pet minuta. Kada sam otvorila vrata bila je zadihana. "Jesi ti to trčala?", upitala sam. "Da", rekla je idalje vidno zadihana. "Ne dešava se često da tvoji nisu kući, ovo treba iskoristiti", rekla je između udisaja. Bila je upravu. Ako mama nije kući, tata uglavnom jeste i obrnuto. Ona ima jednog roditelja pa je to kod nje drugačije. Njena majka radi dva posla i jedna ima vremena da spava, a kamoli nešto drugo.

"Molim te reci mi da imaš nešto jestivo" rekla je Kaća kada smo se smestile u dnevni. "Jao, da", rekla sam. Spremila sam brdo hrane za 5 minuta. Više grickalica nego normalne hrane, ali isto je to. Kada sam sve posložila na sto ispred Tv-a počela sam da joj prepričavam sve.

Bila je iznenađena, bez reči, ali u isto vreme i zabrinuta. Kada smo završile sa ogovaranjem shvatila sam da je prošlo vreme ručka, tako da smo naručile hranu. Posle toga su došli mama i tata i otišli pravo da legnu iako je bilo sedam sati, što je nama dalo vremena da gledamo brdo filmova.

Na žalost sutra se ide u školu od ranog jutra tako da smo ostale negde do deset, a zatim smo se zajedno uglavile na mom krevetu. Sutra imam trening i na samu pomisao nešto čudno me je zagolicalo u stomaku. Bila sam odlučna da se ovaj put ne izblamiram.

______________

ostavite ⭐ i mišljenje ako vam nije teško, hvala unapred 🥰