Dve nove ljubavi ( završena )

Sedamnaesti deo :

Ujutru sam jedva ustala od umora. Zaspala sam oko deset, a ustala oko 5. Sedam sati sna mi nikad nije bilo dovljno, ali morala sam da ponovim šta nisam stigla za danas u slučaju da me digne neki profesor. Volela sam da budem spremna za svaki čas iako sam nekad znala da neće pitati, ali bilo mi je lakše da znam da znam.

Do šest sam završila šta je trebalo i istuširala sam se na brzaka čisto da bih se u potpunosti razbudila. Osećala sam se sve lepše i lepše u svom telu. Ne znam da li to ima neke veze sa redovnim treninzima ili samo sa psihičkim stanjem, ali šta god da je, nova promena mi se itekako sviđa.

Nismo imali nikakav kodeks oblačenja, ali nisam želela ni da preterujem, tako da sam se odlučila za teksas široke pantalone sa nekolio džepova i crveno plavo belu majicu na jedno rame. Pri dnu je bila nekako asimetrična tako da mi je jedan bok bio blago otkriven. Uz to sam obukla prve bele patike koje su mi pale pod ruku i uzela sam crvene naočare samo da bi ih stavila na glavu i time sklonila kosu unazad.

Već oko petnaest do sedam sam bila spremna tako da sam sišla pravo u kuhinju i napravila neki brzinski sendvič za par minuta. Danas je bilo poprilično vruće tako da nisam ponela nikakvu jaknu sa sobom niti duks. Baš kad sam htela da se obujem stigla mi je poruka od Kaće.

K : Čekam te kod mene da zajedno idemo.
Ja : Nemoj me čekati moram nešto da završim. Nađemo se u školi.
K : :(

Nije mi se svidelo to što je lažem, ali mi je bio teško da joj saopštim da ću danas prekinuti našu tradiciju odlaženja do kafića. Nikad do sad je nisam prekinula i znam da će je to pogoditi. Nisam bila spremna da se borim s tim od ranog jutra jer nisam volela da je gledam tužnu ili razočaranu jer se deo mene osećao isto. Iskreno se nadam da će razumeti.

----------------------

U školu sam krenula bukvalno pet minuta pre početka časa kako bi stigla tačno na početak. Ušla sam u učionicu minut pre profesora i Kaća me je čudno gledala. Kao da je znala da nešto ne štima. Nasmešila sam joj se odma sa vrata da je razuverim, ali mogla sam da vidim da se koleba da li da mi veruje ili ne. Čim sam sela počela je s pitanjima, ali je profesor ušao na vreme da me spasi.

Nije više navaljivala i škola je prošla sasvim okej. Posle škole smo izašle napolje i znala sam da moram da joj kažem bar nešto. "Helena, šta danas naručujemo?", upitala me je. "Ništa, moram na trening.", rekla sam brzo. Stala je u mestu i pogledala me nekako čudno. "Trrning ti je u osam?", rekla je mada je to više zvučalo kao pitanje. "Ne, trening mi je od pet danas. Pomerili su ga. Moram da žurim, vidimo se", rekla sam. Izgledala je razočarano. Kada sam prišla da je na brzaka poljubim u obraz kao da se malo odmakla, ali sam ipak uspela.

Okrenula sam se i otišla. Nisam se osvrtala jer znam da ne bih podnela da je vidim razočaranu. Bile smo jedna drugoj jedine drugarice i bile smo potpuno nerazdvojne od kad sko se upoznale. O Kaći nikad niko nije mnogo brinuo sem mene i verovatno već sad preispituje i to, ali iskreno sam se zaljubila u odbojku. Ne samo što polako imam kondicije nego i polako krećem da volim sebe i svoje telo. Mislim da mi je baš ovo bilo potrebno kao odskočna daska da se opustim.

Stigla sam kući za manje od pet minuta negde oko pola četiri i imala sam pola sata, maksimalni četrdeset pet minuta da se spremim i krenem. Na brzaka sam se istuširala, a zatim i obukla. Danas nisam bila baš u elementu. Proganjao me je Kaćin razočarani izraz kada sam joj saopštila da ne mogu danas do kafića. Odlučila sam se za najobičniju crnu trenerku i beli top na bratele. Kosu sam zavezala u rep, a obula sam crne duboke starke. Srećno mi bilo.

ostavite ⭐ i mišljenje i zapratite
me ukolio me već ne pratite,
hvala unapred 🥰