Slatko Sanjaj Anđele: Grešne Duše [Dio III]

I poglavlje

Kiša udara u prozor iako je ljetni period. Obuzima me hladnoća, iako sam sasvim solidno i toplo obučena. Gledala sam kroz prozor taj grad u kom sam se nekad zabavljala, koji mi je izgledao tako interesantno, lijepo... Sada je bio neprepoznatljivo mjesto. Bio je tako dosadan, tako običan, tako tmuran. Kad bolje razmislim, šta nije bilo tmurno više u mojim očima. Leo i ja smo se vratili nakon što sam ja završila fakultet i stekla nešto radnog iskustva. U vezi smo, ali čisto da niko ne bi ispitivao o nama i da se ne bi pričalo da smo nastrani. Sve se tako promijenilo, sve osim mržnje u mom srcu. Ona i dalje plamti i drži komadiće srca spojene. Više i ne mislim na razlog, ali jednostavno ne mogu nastaviti dalje... Više nikad...

.:*:.

"Tarika nisam vidjela od tog dana, ali čak i sad žalim zbog toga jer ga i dalje volim mnogo, a prošlo je već osam godina...", rekla je dok su joj se oči punile suzama. Vidjelo se na njoj da je mnogo pretrpila, ali usprkos svemu mnogo ga je voljela. Kako je bila samo glupa, ali to nije bio moj problem. Moje je da budem objektivna i da je savjetujem.

"Interesantna priča... Zaista interesantna... I kažeš da niko ne zna za to silovanje ili uopće za to šta se desilo tih zadnjih tjedana sa Tarikom?"

"Vi ste prvi gospođice Pavić.", gledala me onako nevino, kao da nikada nije odrasla, kao da je još uvijek dijete.

"Molim te, samo Mirjana."

_Dobro, Mirjana.", nasmijala se, a ja sam joj uzvratila. "Ne znam ni zašto Vam ovo pričam zaista..."

"Trebala si nekog za razgovor, već dugo si to držala u sebi, nisi više mogla izdržati tu bol koju nosiš u sebi. Tražiš utjehu zbog svega što se desilo."

"Valjda... Mori me to pitanje, šta bi bilo sa mnom i Tarikom da nisam otišla.... Morala sam njegov tata."

"Nema apsolutno nikakve veze osim genetske sa njim.", dovršila sam njenu rečenicu, mislim da to nije shvatila dok ja nisam rekla, ali Tarik zaista nije bio kriv nizašto. "Napravila si svoj zaključak iz svoje perspektive u veoma nezgodnom momentu. Nije moje da se miješam, ti si mi klijent ali zaista smatram da Tarik nema veze sa time što je učinio njegov tata, a vjerujem da kada bi saznao što se desilo da bi se u najboljem slučaju samo posvađao sa njim zauvijek."

"Istina, Tarik je zaista bio osjetljiv kada sam ja bila u pitanju. Bože kako mi samo nedostaje... Uspjela sam u životu, imam jako dobar posao, svoju kuću, automobil i motor, ali nemam nikog za sebe."

"Razumijem da ti je teško, ali isteklo nam je vrijeme, iskoristila si tri termina za jedan dan, ali imam i druge klijente.", u tom trenutku neko je pokucao na vrata. Okrenula sam se, a u sobu je kročio muškarac u srednjim dvadesetim. Iako sam bila sigurna da će ga prepoznati, nije. Izašla je, prošavši pored njega, suzdržavajući se da ne zaplače. Gledao je zbunjeno za njom i čekao neki znak koji će mu dati do znanja da je to ona. Nije me bilo briga za njega, muško je, svi su oni isti, ali ona je bila povrijeđena i on joj je mogao pomoći. "Ako te zanima ime joj je Ana Nissen. Nije udata. Tarik?", trznuo se i istrčao za njom. Bar nečiji dečko ima dovoljno srca da nakon toliko vremena ostane vjeran svojoj djevojci kojoj je oduzeo dobar dio života... "Pa izgleda da je za mene posao danas gotov...", promrmljala sam i spremila se. Postala sam psihijatar i to jako uspješan. Izgleda da svima mogu pomoći osim samoj sebi. Otišla sam u kafić u koji sam nekada izlazila. Felix... Samo što se sada zvao drugačije... Carnax. Ne znam koji debil mu je dao to ime, ali sam čula da je nakon što je bivši gazda preminuo, posao preuzeo neki njegov prijatelj, koji ga je izgubio igrajući bilijar. Sjela sam za šank i naručila viski.

"Zašto djevojka poput tebe pije tako žestoko piće?", upitao me mladić koji se očigledno pokušavao uvaliti djevojci koja je starija od njega.

"Čudno, zar ne? Da te nešto pitam. Kada bi ti život bio jedna jako lijepa jabuka, koja je izvana kao nacrtana bez i jedne pogrešne linije onako fina crvena, a iznutra prazna, ni soka ni jabuke, zar je ti ne bi pokušao nečime popuniti da bude cijela?", dečko je bio vjerovatno samo napaljen, ali nisam imala živaca ni vremena da ih trošim na njega i njegovu dignutu stvar. Svi su muškarci isti. Svi oni hoće isto. Svi samo pokušavaju da te iskoriste kako njima odgovara i da te šutnu kao loptu, što dalje od sebe. Zaista zaslužuju prezir... Svi... Dodao mi je čašu, a ja sam otpila gutljaj te tekućine koja mi je žarila grlo dok je klizila niz moju utrobu i stvarala osjećaj toplote u meni. Uzdahla sam razmišljajući u šta su mi prošle godine. Zar je trebalo doći do ovoga? Očigledno da jeste. Suđeno mi je da budem mizerna u životu, da me drugi i sažaljuju i da mi se dive. Da ne znam da li sam luda ili samo loše volje. Ali to je život. Život nije ono što želimo da bude nego ono što nam je suđeno da bude, samo mnoštvo uzalud potrošenih godina. Laufer... Pjesma je bila istinita. Život nije fer... Zaista nije... Baš kad se ponadamo da je sve uredu, tada je zapravo najgore. Nisam ni primijetila kad sam popila sve iz čaše, samo sam osjetila da me ništa više ne prži po grlu i da mi srce ubrzano kuca.

"Koliko sam dužna?", upitala sam vadeći novčanik iz torbe.

"Pe...Ništa, kuća časti...", rekao je nekako zbunjeno, kao da nije imao namjeru to da kaže.

"Znači ti si mladi gazda koji je dobio ovu olupinu.", zaista sam mislila da je gazda, jer i prošli gazda je uvijek bio za šankom i onima kojima je želio, nije naplaćivao piće. Mislim da je htio nešto reći, ali sam već bila izašla, a i nije me mnogo zanimalo, iskreno. Još je neko izašao iza mene brzo, ali nisam se osvrtala. Bilo mi je apsolutno svejedno. Ionako nisam bila otporna na alkohol, a i na poslu sam redovno pila, tako da mi se sve već ljuljalo, a vid maglio. Izašla sam i hodala po cesti i prilično sam bila sigurna da sam bila na sredini. Znala sam da je cesta zatvorena zbog fešte koja se održava svake godine u ljeto i nisam se brinula za automobile. Hodala sam što sam smirenije i pravilnije mogla, ali alkohol je učinio svoje zateturala sam naprijed i izletila na glavnu cestu dok je s jedne strane dolazio kamion očito ne vidjevši da ležim pijana nedaleko od njega... Osjetila sam nečije ruke na tijelu i...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

*Evo vam zabavite se malo napisala sam ovo čisto kao uvod u ono što dolazi. Ne da mi se smišljati neke fancy naslove pa ću samo pisati poglavlja.

*Nadam se da vam se dopada prvo poglavlje trećeg ujedno i zadnjeg romana trilogije Slatko Sanjaj Anđele. Znam da je kasno i umirem od glavobolje, ali eto bar nešto da imate dok opet nađem vremena.

Voli Vas Vaša V_R❤❤❤