Slatko Sanjaj Anđele: Grešne Duše [Dio III]

IX poglavlje

Budim se sama u sobi za hitne intervencije. Sjajno... Pa Mirjana, krasno... Prije osam godina tu si završavala zbog tate, sad zbog muškarca koji ga je ubio. Baš sjajno. Svjetlo me ubijalo u pojam, kao i glavobolja, mrzim tu bjelinu, zato su mi i ured i stan u boji. Začuo se poznat ženski glas iza vrata, molila je doktora da uđe što je ovaj na kraju i dopustio, ko bi još mogao odbiti te krupne oči. U sobu je nevoljko ušao doktor, a za njim i prelijepa žena.

-Miro, sunce mamino...- pritrčala mi je i zagrlila me. Ne vjerujem koliko sam je poželjela, ali nisam bila u stanju sada pustiti emocije van. Dok sam bila u Americi bila sam sa Leom u njegovom stanu jer je bio mnogo bliže školi, tako da sam se sa gospođom Pavić jako malo viđala. Kako samo dobar parfem, uvijek je znala odabrati. Nakon kratkog grljenja odmaknula se i pogledala u mene.-Mirjana, pitat ću te ovo samo jednom i hoću iskren odgovor.-, kimnula sam glavom da sam spremna odgovoriti, -Jesi li opet pala u depresiju, mislim Onu depresiju?

Kratko sam razmišljala šta da joj odgovorim. Ni sama nisam bila sigurna jesam li u depresiji. Jesam bila, ali mislim klinička depresija, kao mentalni bolesnik nisam bila sigurna. I ja sebe zovem psihologom, mogu slobodno diplomu baciti.-Nisam.-, naposljetku sam rekla. -Htjela sam da se smirim, ali sam bila već pomalo pijana, pa sam vjerovatno pomiješala nedozvoljenu kombinaciju.-, pokušavala sam mami dati do znanja da nisam suicidalna iako sam bila. Uzdahla je i prihvatila taj moj odgovor. Doktor mi je rekao da će me zadržati još dan-dva zbog sigurnosti, ali da sam se izvukla nekih detaljnijih analiza. To je to, o dotičnom više neću ni da mislim, on je za mene završena priča. Sjajno sad ga mrzim još više. Bila sam pospana i zatražila sam od svih da napuste sobu.

.:*:.

-Ajde Pavićeva, šta misliš ti spavat dovijeka?- probudio me iritantan glas mladog doktora. Zar nikad još nije dobio neku prijetnju, šaku, nešto, bilo šta što bi ga natjeralo da da otkaz i napusti ovaj poziv zauvijek. Uzdahla sam i okrenula se na drugu stranu prekrivši glavu pokrivačem. Promrmljala sam nešto u fazonu:"Odlazi.", ali je to bilo tako nerazgovijetno da ni sama nisam sigurna šta sam zapravo rekla. -Zašto smo nas dvoje uvijek u konfliktu.- zato što si kreten, jednostavno,- Ajde ustani donio sam ti da jedeš.-, hrana!? O, Bože nisam ni shvatila koliko san zapravo gladna ja sam na prazan stomak pila i vino i tablete, malo je reći da umirem od gladi... I tek sam to sad shvatila, ma bravo ja. Nevoljko sam se digla, gunđajući kad sam se susrela sa svojim vječitim neprijateljem, dr. Lekićem. Privukao mi je neki želatin od kog mi se uvijek povraćalo, a onda je zatvorivši vrata iz mantila izvadio mali sendvič. -Znam koliko je hrana bljak i koliko ti nisi udarena u glavu pa sam ti donio nešto jestivo za promjenu.- usnama sam obrazovala neko "hvala" i bukvalno rečeno zgrabila sendvič. U dva zalogaja je bio gotov.

Žvačući ono malo sendviča što je ostalo, znam nepristojno je pa sam stavila ruku preko usta, progovorila:-Hvala mali... Nisi ti tako loš.

-Nisam nikad bio, samo si ti imala pogrešnu predstavu o meni.- imala sam ja pogrešnu predstavu o mnogokome.

-Primirje?-pružila sam ruku i nasmijala se. Gledao je u mene iznenađeno, a onda je prihvatio moje primirje i rukovao se sa mnom sa nekim nedefinisanim osmijehom na licu.

.:*:.

Nakon dva dana posjeta i analiza, puštena sam iz bolnice. Ah taj divni zrak... Bolnički zrak je previše, kako da kažem, fuj za moj ukus. Bože kako sam glupa bila, sebi sam naškodila, zbog koga? Zbog jednog običnog kretena koji zna samo ubijati psihički i fizički. Bez obzira na sve, ja neću izdati njegovu tajnu jer za razliku od nekih... Mama me čekala ispred u automobilu, Leo je bio na vozačevom mjestu a kad me vidio istrčao je iz automobila i zagrlio me, da ne bude zabune tek su došli. Bože kako je dobro mirisao, kako je samo bio topao, nisam mogla uzvratiti zagrljaj istom mjerom osjećaja, ali sam se udostojila makar zagrliti ga. Kada je shvatio da smo zapravo zagrljeni na sred ulice odmakao se. Ušli smo u automobil i otišli u Leov i moj stan. Kročivši u stan osjetila sam neku napetost, nešto mi je tako stezalo srce, neki grozan predosjećaj. Ne znam kako to da opišem, imala sam osjećaj kao da mi je neko uzeo srce i pluća i stegnuo ih što je više mogao. Znala sam da je nešto loše, ali kako da znam šta se dešava i kome? Nisam vidovita, ali čak i ako sam naslućivala nisam htjela to prihvatiti kao odgovor. Stigla mi je poruka na mobilni, imala sam tri opcije: pacijent, mobilni operater, Danči, s obzirom da su svi ostali sa kojima se čujem tu.

"Izlaz. Večeras. Isti klub. Imaš od mene haljinu. ;) "

Ma sjajno... Samo mi je još to trebalo. Ne zna niko da sam ja bila dva dana u bolnici jer je moja mama, Drama-Mama. Uzdahla sam i odgovorila sa nekim glupavim izgovorom da sam večeras sa Leom i da ne mogu doći, ali da sutra izlazimo. Iako nevoljko, prihvatila je i tu opciju, a ja sam se stropoštala na krevet. Tako je dobro biti doma koliko god imala taj ružan predosjećaj. -Mirjana, možeš li mi pomoći u kuhinji?-, o ne... Ovo nije slutilo na dobro, onog momenta kad bi mi mama uputila taj pogled znala bih da je u pitanju nešto veoma ozbiljno i intimno. Kimnula sam glavom i sa njom otišla u kuhinju, mada nevoljko. -Sad iskreno, šta je izazvalo depresiju? Nemoj ni pomišljati da mi kažeš da je sve uredu kada i sama vidim da nije.

Uzdahla sam i prošla rukom kroz kosu,- Mama sve je uredu. Nisam pala u depresiju, samo sam bila mnogo iznervirana i eto... Desilo se.

-Mirjana, vrlo dobro znaš da pola istine kod mene ne pali.

-Mama...

-Mirjana.-prekinula me u pokušaju da nešto slažem.

-Srela sam nekog... Uznemirio me i eto...

-Nikola?-na spomen njegovog imena još me više zaboljelo u grudima. Sad sam definitivno bila sigurna da nešto nije uredu. Uhvatila sam se za prsa i slobodnom rukom se oslonila na sudoper. Teško sam disala, a mama je po običaju bila izvan sebe. Brzo me poprskala vodom i nekako sam uspjela doći k sebi. Nikola... Šta se dešava?

~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~

*Jos jedan nastavak je tu a ja sam nevjerovatno inspirisana ajme kako cu napisati ostatak :OOOO danas sam cak dobila i pohvalu od profe Engleskog da sam talentovana ^^ btw danas je 24.02. 15:44h pisem unaprijed.

*Nadam se da vam se dopada. ^^ :*

I kao i uvijek

Voli Vas Vaša V_R ❤🐭