Slatko Sanjaj Anđele: Grešne Duše [Dio III]

X poglavlje

-Miro, šta ti je bilo?-upitala je mama zabrinuto, ali ja nisam bila u stanju odgovoriti, jedino na šta sam mogla misliti bio je Nikola. Nešto se dešava, nešto nije uredu i ja to znam, ali kako da saznam šta... Marko! Ne... Neću... Moram. Ne mogu. Hoću. Idem!

-Ništa mama, moram nešto obaviti, pa ću doći kući. - rekla sam već uzimajući starke.

-Mirjana šta se dešava?

-Ništa mama, zaboravila sam nešto u uredu. Doći ću brzo obećavam.- poljubila sam je u obraz i projurila pored Lea kroz vrata. Trčala sam svom brzinom iako mi se nesvijestilo, a onaj stisak u grudima nije popuštao. Negdje u pola puta sam shvatila da sam obučena u svom starom stilu. Kimono majica, poderane farmerice i starke, ali to i nije bilo bitno, šta je bilo bitno je to da sam pola grada ovako rano prešla u pet-šest minuta i stojala ispred bivšeg Felix-a. Ušla sam i odmah skrenula u mjesto gdje smo Nikola i ja prvi put izašli. Tada smo još uvijek bili samo prijatelji, ali ipak... Kao i uvijek društvo se okupilo, zrak je bio zamijenjen dimom cigareta, smradom znoja i alkohola. Prava muška jazbina. Nisam bila sigurna da li će poslije toliko godina i biti tu, ali molila sam Svevišnjeg da jeste. Koračala sam kroz tu pijanu gomilu tražeći tračak nade u poznatoj figuri, taj ustajali zrak rezao mi je pluća kao žilet. Odjednom, za bilijarskim stolom crvene postave, spazila sam visoku muževnu siluetu. Kroz prozore je ulazila svjetlost ocrtavajući njegovu figuru još više. Hvatala me nervoza i strah, s obzirom da sam zadnji put sa njim pričala kada je protiv Nikole spremana zavjera. Udahnula sam duboko i prišla velikom bilijarskom stolu.-Jesi li za jednu partiju?-, progovorila sam opušteno iako to nisam bila. Nadala sam se da će shvatiti o čemu je riječ. Pogledao me iznenađeno, a onda se nasmijao.

-Ako misliš da su mi godine oduzele vještine, varaš se.-rekao je očigledno shvativši igru.- Ali, pređimo za drugi stol, bolji je.- samo je jedan stol bio odvojen od svih više od crvenog, savršeno mjesto za ovakav razgovor. Kimnula sam glavom i prešli smo do drugog.- Pucaj mala.- kratko je naredio i počeo pripremati loptice i štapove za igru.

-Kao prvo, molim te da ovaj razgovor ostane između nas jer ne želim da bude pogrešno protumačen.- kimnuo je glavom i dodao mi štap. -Je li sve uredu sa Nikolom?-nekako sam uspjela izustiti.

Postavio se u položaj da razbije trokut od loptica,- Ne znam, nisam dobio nikakve informacije, ali mi se ne javlja od juče, a trebali smo se naći. Zašto?- njegove prodorne oči posmatrale su svaki moj pokret što me činilo još više nervoznom, kao da je tražio neki znak za nešto.

-Ne znam... Jednostavno imam neki osjećaj da nešto nije uredu. Da će mu se nešto loše desiti.- na ovo se nacerio, a ja sam ga pogledala pomalo upitno.

-Nakon svega, zar i dalje?-iznenadio me pitanjem, bio je dosta stariji pa je vjerovatno razmišljao kako bi i moja mama. Ali, s druge strane, ja se i jesam ponašala čudno. Nakon svega što se desilo ipak sam dotrčala do Marka svom brzinom svojih nogu, samo da bih saznala da li je sve uredu sa njim. Ne, to je samo sažaljenje on se meni gadi i to je to.

-Ne.-odbrusila sam, a on odjednom promijeni izraz lica.

-Ne poznaješ me, samo igramo.- udarila sam lopticu i za neko čudo ubacila. Odjednom, osjetih ruke oko svoga struka.

-Mala, odakle tebe tu da nađem?- o ne, ne ona... Okrenula sam se prema toj mršavoj plavuši i nabacila neki osmijeh smišljajući izgovor.

-Instrukcije. Rekla si da želiš igrati biljara sa mnom jednom, pa sam odlučila prvo naučiti.-, molim!? Zar ništa pametnije u toj tvojoj blesavoj glavi nisi mogla smisliti osim toga? Nema veze bitno je da padne na to.

-Ne treba ti on, da bi naučila. Tu sam ja.-, rekla je i okrenula me prema stolu. Namjestila mi je ruke kako treba da držim štap i šapnula na uho,- Koju želiš ubaciti?-kroz glavu mi je prošla gotovo pa ista scena sa Nikolom, te me još jače steglo u prsima, ali nisam sad mogla odustati. Moram se boriti.

-Šarenu plavu.-, stavila jednu ruku na moj bok a drugom je pomjerala moj štap. Da je ne poznajem bolje rekla bih da mi se nabacuje.

-Sad udari malo jače.- uradila sam po njenom i zaista ubacila. Bilo mi je drago, ali ni približno kao kada se to desilo onaj dan sa Nikolom. Zagrlila sam Danči u znak zahvalnosti, a usput provjerila šta se dešava sa Markom koji je pričao na telefon malo dalje od nas nekako uznemireno. Pogledao je u mene i obrazovao usnama riječ:"Nikola." Nisam bila sigurna je li mislio da je Nikola sa druge strane ili da su informacije o Nikoli, ali po njegovom žurnom prekidanju i smotanom pozdravljanju rekla bih da je neki problem. Odmakla sam se od Danči i pogledala u mobitel.

-Uff... Mama će se zabrinuti, ostala sam dugo... Budemo se sutra navečer vidjele, oke?

-Naravno mala, računam na to. Čekaj! Haljina! Dođi.- rekla mi je i povukla me sa sobom do gornjeg kafića. Nakon što mi je predala kesu sa haljinom, izašla sam iz kafića i pokušala naći neki znak kuda je otišao Marko ili šta se desilo, kada se iza mene začuo slatki umilni glasić.

-Anđele.-okrenula sam se i vidjela jednu malu djevojčicu kako krupnim medasto-smeđim očima gleda u mene.-Ti si ta zar ne? Rekao je da ćeš se odazvati i vjerovatno iznenaditi.-prišla mi je i pružila papirić,-Rekao je i da ti ovo predam. U zamjenu sam dobila sladoled, vidi.- pokazala mi je kornet sa pomalo istopljenim čokoladnim sladoledom.

-Hvala malena. Jedi sladoled istopit će se.-, rekla sam i potapšala je po glavi uzimajući papirić. Djevojčica je odtrčala, a ja sam duboko udahnula. Pripremala sam se za ono što me čeka i ne znam zašto, ali onaj osjećaj da nešto sa Nikom nije uredu. Raširila sam papirić i... O, moj Bože... Nikola...

~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~

*Evo još jednog nastavka nadam se da vam se dopada.

*Šta mislite šta se desilo sa Nikolom?

*ima li nade za Mirjanino srce i Nikolu?

*Ne znam zaista kako i sta se desava u mom mozgu pa smisljam nastavke ali fkt pisem intenzivno i nmg prestat jednostavno imam puno ideja.

Voli Vas Vasa V_R ❤🐭