Slatko Sanjaj Anđele: Grešne Duše [Dio III]

XV poglavlje

...usprkos naporu i bolu ustao je i kleknuo ispred mene. Gitaru je ostavio po strani i obrisao mi suze s lica. ~Ako ti to nešto znači, srce se predalo...~ srce mi je poskočilo na njegov dodir. Bože kako mi je nedostajao... Ne, Mirjana ne dopusti mu da tako lako probije tvoj štit, ne dopusti mu da te ponovo slomi! Trudila sam se da ne popustim, ali gledajući u njegove plave oči i osjećajući njegov dodir na svome licu suze su same punile moje oči. Voljela sam tog kretena usprkos svemu, što me ljutilo da sam ga na posljetku opet ošamarila.

-Stvarno misliš da ću nakon svega ponovo biti sa tobom?-povikala sam iznervirano, nisam mu to mogla dopistiti iako je to možda značilo da ću ga izgubiti zauvijek, a sama pomisao na to mi je lomila već slomljeno srce. Ovog puta nije reagovao, nije se usprotivio.

-Zaslužio sam to.- bilo je sve što je rekao. Ustao je i krenuo prema vratima, a iz nekog razloga ja sam krenula za njim.

-Ne možeš samo tako otići! Objasni!- nije reagovao- Nikola hoću objašnjenje!- u momentu kad sam to povikala okrenuo se i zagrlio me. Pokušavala sam se oduprijeti, ali osjetivši kako par toplih kapljica natapa moju majicu popustila sam. Nikola... plače? Srce mi se cijepalo, znala sam da je tu kraj i da se moj štit srušio. Znala sam i da su šanse da me razočara ponovo jako velike, ali sam se prepustila i uzvratila zagrljaj. Koliko ga samo volim... Nisam bila ni svjesna dok mu nisam oprostila svu tugu i bol koju mi je nanio i koju nosim sa sobom već osam dugih godina bez da mi je čak dao približno objašnjenje za to.

-Večera je... -ušetao je Marko u sobu, a Nikola i ja smo se odmakli jedno od drugog. Poprilično sam sigurna da sam bila crvena iako zagrljaj nije ništa sramno,- Ovaj... Vratit ću se kasnije...-izgledao je zbunjeno, vjerovatno jer nas je ostavio u ratu.

-Ne, ne, uredu je.- pročistila sam grlo i vratila se u svoje staro ja. Suze su prestale teći, lice je izgubilo svaki trag emocije, a srce je ponovo kucalo uravnoteženo. Oprostila mu jesam, ali kako ću zaboraviti? Imala sam osjećaj da će mi ponovo učiniti nešto slično, a ovaj put to ne bih preživjela. Prešli smo u trpezariju. Večera nije bila ništa posebno, spiralne špagete koje se i inače spreme brzo, ne znam zašto je njemu trebalo tako puno. Sjedili smo neko vrijeme u tišini, Marko, Tarik, Nikola i ja, dok nisam razbila tišinu sasvim logičnim pitanjem,- Hoće li mi neko već jednom reći zašto sam tu?

Nikola i Marko su razmijenili poglede, te je Marko kimnuo glavom preuzimajući govor na sebe,- Organizacija je nekako saznala za tvoj povratak. Mislili smo da bi bilo sigurnije ako si sa nama jer te prate, tebe, tvoj stan, tvoje okruženje, sve. Rosa je to saznala jer je u neposrednom dodiru sa Glavnim i njegovim planovima. Sada dobro razmisli, sa kim si bila u kontaktu ovih dana?

Ni sa kim sumnjivim... Sa kim sam bila u kontaktu?-Mama, Leo, Danči, Luka, Lekić i par konobara iz Carnaxa, odnosno Fenixa ne vidim svrhu mijenjanja...

-Napiši listu i predaj Rosi. Doći će ubrzo.- kimnula sam glavom i završila sa jelom. Ne pogledavši Nikolu, okrenula sam se i otišla na sprat tražeći papir i olovku.

-Interesantno da uvijek završiš preturajući po mojoj sobi...- šaljivo je dobacio Nikola, pojavivši se niotkud, prestravivši me. Odlučila sam ignorisati tu dosjetku i nastaviti sa potragom, moleći Boga da ne naiđem na nešto neprimjereno. -U drugoj ladici odozgo.- otvorila sam i naišla na papire koji se obično koriste printanje. Uzela sam jedan i okrenula se u namjeri da nastavim sa potragom za olovkom, kada sam se susrela sa Nikolom koji se uspio došuljati iza mene i stojati jako blizu bez da ja to osjetim. Prstima je prolazio kroz moju kosu, ali sam, usprkos iskušenju, napravila korak u stranu i okrenula mu leđa, odbivši da između nas dođe do ikakve intimnosti. -Sve bih dao da bude kao prije...

-Slomljeno staklo ne može biti zacijeljeno.- odgovorila sam gricnuvši donju usnicu kako bih suzdržala emocije.

-Ali se čak i od slomljenog stakla može napraviti nešto lijepo... Ako ima volje, ima i mogućnosti.

-Nisam ja ta koja je uništila našu vezu, ti si.

-I žao mi je zbog toga. Sad shvaćam koliko je to loša ideja bila.

Okrenula sam se prema njemu sada već pomalo ljuta.- Kad smo već kod toga zašto si to uradio? Osam godina Nikola! Osam godina ja nemam pojma zašto, mrzim sebe jer ne mogu prestati da se nadam, osam godina je prošlo i ti tek tako ulaziš u moj život ponovo i govoriš mi kako je to bila glupa ideja. -, pa dobro pomalo je preslaba riječ, jer sam bila ljuta veoma.- Nikola ja više ovako ne mogu. Ili me voli ili me ubij, ne vuci se po nekoj sredini, takav mi ne trebaš. Pa?- gledao je me iznenađeno, a onda bez ikakvog upozorenja poljubio. Razmišljala sam da li da se prepustim ili da se odmaknem. Pokušavala sam da se oduprem, ali srce je nadvladalo razum. Ponovo. Nije bio uobičajeni poljubac, snažan, kako je Nikola znao, bio je nježan, s obzirom na ranu dobro je ikako na nogama. Ja bih vjerovatno ležala i pisala testament. Iako nježan, poljubac je u meni probudio sve one osjećaje koji su bili duboko skriveni u mome srcu, ponovo se probudila ona ljubav, ali sada u punom sjaju. Znala sam da ovo znači da prihvatam da pokušamo ponovo, ali nisam marila.

Prekinuo je poljubac i usnama mi okrznuo uho,-Bolje se ljubiš pijana...- bila je to šala koja me iznenadila više nego sam poljubac. Pogledala sam u njega izrazom lica kao >Molim!?<, a on se nasmijao, još uvijek ima onaj šarmeski osmijeh, iako je on neka sredina po pitanju ljepote, ovo ga je slalo definitvno na vrh. -Onu noć u klubu, recimo da sam tu bio iz privatnih razloga... Pratio sam te...- dio sa uhođenjem je prošaptao kao neprimijetno dodavajući najvažniju činjenicu. Pratio me. Znači bio je u mojoj blizini više nego što sam mislila. Još važnija činjenica, bio je u klubu, prošaptala sam njegovo ime dok sam se ljubila sa njim ne znajući ko je. Pa bravo Mirjana, stvarno ti od srca čestitam! S obzirom na količinu toplote koja se samo skupljala u mojim obrazima, vjerujem da sam bila crvena kao Rudolfov nos. -Ajde sastavi listu da ne bi šta pomislili dole.- zbunjena i pod utiskom poljupca jedva sam držala olovku u ruci koju mi je Nikola dao kao izgovor tog približavanja i nekako sam počela sastavljati spisak. Bez objašnjenja opet...

~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~

* Dušice se pomirile hahahah nmg nikako da smislim neki bromance za njih :/

* Nikola opet ne da objasnjenjre -.-'

*Nadam se da vam se dopada nastavak potrudila sam se :3

"Sa mnom si prokockao sve moj pali anđele..." Sviđa mi se pjesma....

Voli Vas Vaša V_R ❤🐭