Slatko Sanjaj Anđele: Grešne Duše [Dio III]

XIV poglavlje

#Halo.

##Mirjana, moraš doći ovamo, hitno je. Tarik će doći po tebe. Gdje si?-naredio je Marko nervoznim i pomalo uplašenim glasom.

#Šetalište pored rijeke. Pitaj Nikolu za detaljnija objašnjenja. Znat će.

-Mirjana, je li sve uredu?-upitao je Luka, dovoljno glasno da i Marko čuje.

-Jest, ali moram ići brzo. Samo da završim razgovor.-kimnuo je glavom i naslonio se na klupu gledajući u rijeku.

##Čujem da imaš društvo neću smetati, Nikola će znati?

#Da. Vidimo se.- prekinula sam i pogledala u Luku koji je i dalje bio zaokupljen pejzažem.

-Žao mi je što moram ići brzo. Možeš li mi samo reći šta si mislio pod onim 'držati se dalje od lezbejke'?-zaista me interesovalo na šta je mislio.

-Ti ne znaš?

-Ne znam što?

-Danči, lezbejka na kubni. -molim!? Danči, lezbejka??? Ali... Ona je tako... Ona ne može... Ona... Me pipkala!? Ona voli Black Veil Brides! Ne, Mirjana tu mogućnost izbaci iz glave. Ona ne može biti. NE! Imaš veće probleme pusti sad to. Kasnije ćeš o tome razmišljati. Odigrala sam na kartu kao da nisam odmah shvatila o čemu priča, ali da sam znala za njeno seksualno opredjeljenje. Iako sam šokirana kao i činjenicom da bi Nikola mogao biti ljubomoran na Luku. Osjećala sam se kao da drugi znaju više o mom životu od mene same. Što je možda i istina s obzirom da sam bila isključena osam godina iz svog života. Sve to vrijeme ja sam čekala Nikolu da dođe i kaže da je sve to bio samo ružan san i da me voli više od svega. Mrzila sam ga jer je razbio moju fantaziju u kojoj smo mi bili par iz bajke i voljeli se više od svega. On me ubio, a kako sam počela popuštati izgleda da će mi jedino on biti i lijek. Naravno, ako bude htio to. Ono što sam trebala saznati, znala sam da će me ili ubiti ili oživjeti jer ova linija između ne vodi nikuda. Bože, Nikola me uništio, daj mi snage da preživim ono što mi ima reći, ne znam koliko ću još moći podnositi ovo sve. Uzdahla sam i vidjevši Tarika u daljini, zagrlila i poljubila Luku u znak pozdrava i prišla Tariku.

-Zašto me trebate?- šutio je očigledno ne namjeravajući da odgovori.- Naravno, zašto bi mi iko išta rekao što ima veze sa mojim životom? Mislim, zašto bi se moj život ticao mene?- nasmijao se i krenuo prema crnom Harley Davidsonu. Za jednog choppera od 300+ kg vozio je brzo tako da smo u Markovoj kući bili za petnaestak minuta. Meni je samoj trebalo sat i pol, ali sam ja i hodala dugo. Bože nikad nisam primijetila koliko je samo zgodan ovaj Tarik... Mora i biti kad ga je htjela ona mačka od Ane, mislim ona je premija za svakog dečka, ali i on je premija za svaku djevojku. Baš me zanima šta će onaj moj lešinar imati da kaže na sve ovo. Uletila sam u sobu poput furije i vidjela kako sa naporom pokušava da sjedi iako to bar po mom nekom mišljenju ne bi smio. Vidjevši ga takvog zaboravila sam na ljutnju, na bol, na sve i prišla da mu pomognem. Kako sam mu pružila ruku, tako je i on odbio. -Znaš stvarno si kreten.

-Ne treba mi ničija pomoć.-odgovorio je hladno.

-Zašto si onda poslao Tarika po mene?

-Zato što imamo veće probleme od tvojih nesuglasica u ljubavnom svijetu.

-Idi k vragu!-ošamarila sam ga svom silom iako je bio u tom stanju. Moj sistem za odbranu se uključio i nisam se mogla kontrolisati.

Ustao je naglo i viknuo iz sve snage moje ime podigavši ruku da me udari. Jedino što ga je spriječilo bila je bol koju je osjetio u prsima. Marko je istrčao iz kuhinje i prišao nam.- Dobro koji vam je vrag više? Tvoj temperament i tvoja ljubomora nas ne vode nikuda. Odrastite već jednom! Ti,-pokazao je na mene,- na onaj dvosjed. Ti, sjedi tu ako već ne možeš ležati i smiri se.

-Hoću svoju gitaru.

-Što će ti j...

-Hoću je.- Marko je uzdahao i donio mu gitaru.

-Drži i ne pokušavaj ništa naglo, rana je svježa iako si ti navikao na to. -sa tim riječima Marko je izašao iz sobe. Sjedili smo dugo u tišini i ljutnji. On je pregledao gitaru i bez ikakvog smisla udarao u žice, a ja sam pokušavala da natjeram sebe da ga shvatim da je nervozan i sve. Kučka jesam, ošamarila sam ga ranjenog, ali i on je idiot odbio je moju pomoć.

-Zašto?-uzdahla sam i mirno počela.-Zašto me mrziš? Šta sam mogla učiniti toliko loše da me zamrziš toliko? Da me onako ubiješ u pojam onaj dan?-šutio je. Šta sam mogla i očekivati od njega, idiota koji nakon osam godina nema toliko pristojnosti i principa da mi kaže zašto mi je učinio ono što je učinio. Prošlo je neko vrijeme kad je odlučio da progovori.

-Žao mi je. Nije bilo planirano da te odvučemo sa sastanka.-kakvog sastanka?-Marko je rekao da je čuo nekog momka sa tobom.

-Luka. Niko bitan. Nije bio sastanak. Uostalom nemam ti se zašto pravdati, ti si se odavno izjasnio da te ništa u vezi mene ne zanima.-glas mi je pukao, osjetila sam bol u grudima, a oči su se nakon toliko godina ispunile suzama i jedna je bez mnogo napora skliznula niz obraz. Zaista mi ovo nije trebalo, mogla sam da živim sretno sa mamom i Leom, ali sam odlučila da napravim glupost i ponovo vidim Nikolu. Privukla sam noge k sebi i skrenula pogled da ne bi primijetio da plačem. Odjednom začuo se zvuk gitare, ponovo, ali ovaj put usklađeno, svirao je pjesmu.

~Nešto sa nama

Zadnjih mjesec dva,

Nije uredu.

Misliš li k'o ja,

da l' bi ikada,

bili sretni ljubavi?

Zamisliš li se nekada

nad svojom sudbinom,

il' si tvrdoglava k'o ja

pa ne bi priznala

ni za živu glavu

da si me voljela?

Glumio sam sve te noći,

lagao da mi nije stalo,

sada kažem samom sebi,

kako si mogao budalo

i evo me pred vratima tvojim

pa daj otvori mi bar malo...~ usprkos naporu i bolu ustao je i kleknuo ispred mene. Gitaru je ostavio po strani i obrisao mi suze s lica. ~Ako ti to nešto znači, srce se predalo...

~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~

*U mojoj glavi ovo je izgledalo puno romantičnije o.O ne znam... Nešto sa mojom romantikom nije uredu hahahah

*Uglavnom duzi je nastavak nego i inace nadam se da vam se dopada.

*Bolesna sam 😐

*hvala na podrsci stvarno ste najbolja ekipa

Voli Vas Vaša V_R ❤🐭