Slatko Sanjaj Anđele: Grešne Duše [Dio III]

XIII poglavlje

-Mirjana...-počeo je Leo u pokušaju da me smiri, ali odbila sam smirivanje. Pod dejstvom sam alkohola još uvijek i ne zanima me.

-Reći šta Leo? Šta je to toliko važno da mi ne možeš reći?-znala sam u koliko nezgodnu poziciju ga stavljam, ali trebam neke odgovore. Mama je rekla da je mogao spriječiti moj alkoholizam, ali nije rekla kako, znači da ima neke odgovore u vezi sa Nikolom koje ja trebam. Jedini način da ih saznam jeste da Lea stjeram u ćošak i natjeram da mi kaže.

-Mirjana, ja sa tim nemam ništa, ako bude htio on će ti reći. Ja sam dao zakletvu da neću reći ništa, kad procijeni da je dobro vrijeme reći će ti. Molim te razumi me.-molećljivo je gledao u mene, ali se čvrsto držao svog stava ne rekavši mi niti jednu jedinu riječ. Da nije mame tu koristila bih ja drugu metodu, ali mama je buljila u mene i bila sam nemoćna.

-Leo...

-Mirjana.

-Dobro, ne moraš, naći ću ga i pitat ću ga sama.

-Barem ti to neće biti problem...-promrmljao je.

-Molim!?-okrenula sam se ljutito prema Leu. Čula sam ja njega vrlo dobro, ali sam htjela pojašnjenje tog mog pronalaska Nikole bez problema.

-Ništa.

-Ako bude htio reći će ti Miro, ja bih ti rekla, ali ako ćeš već potražiti Nika onda bolje je da ti on kaže.

-Super drago mi je! Ni dečko ni mama neće da mi kažu ono što bih trebala da znam.

-Lažni dečko nije baš da smo u vezi...-dodao je Leo tiho, što me samo još više naljutilo. Uletjela sam u sobu kao furija, uzela torbu u nju stavila novčanik, mobitel i duksericu koju mi je mama takođe izvadila kad sam došla iz bolnice i izašla iz stana. Našla sam Markov broj i pozvala ga.

#Halo?

##Marko gdje je on?

#Odmara se zašto?

##Trebam sa njim da razgovaram odmah.

#Mirjana šta se dešava? Zašto ti treba Nik?

##Hoću da znam. Moram sa njim razgovarati, odmah!

#Samo sekundu...-u pozadini se moglo čuti kako pita Nikolu ako me može dovesti ili ako on može pričati, ali Nikola je odbio svaku moguću opciju koju bi mu ovaj predložio. Grickala sam donju usnicu u nervozi i pokušavala da se sjetim puta do Markove kuće, već sam mogla vidjeti prolaznike kako komentarišu da nisam normalna. Šta je tu novo?-Mirjana...

## Pričat će sa mnom htio on to ili ne!

-Pričati ko?-začuo se muški glas iza mene. Okrenula sam se da bih iza sebe vidjela ni manje ni više nego šankera.

##Samo malo.-pokrila sam mobitel i uzdahla.

-Šta je bilo Luka?

-Duguješ mi, sjećaš se?

-I? Kako misliš da ti platim?

-Jedan poljubac će biti sasvim dovoljan.

-Molim!?

-Zezam te, ali moraš barem pristati na izlazak.

-Dobro samo sa završim razgovor.- idiot hoće li sve da upropasti.

##Tu sam.

#Rekao je da je uredu.

## Super.-prekinula sam vezu i okrenula se prema Luki. Frajer je stvarno dobar, čak bolji od Nikole i Lea zajedno. Pa koji mi je onda vrag? Pružio mi je ruku, ali ja sam samo krenula naprijed.

-Znaš, jako si slatka kad se ljutiš.-nemoj mi reći... Hodao je pored mene, jako veseo iako je očigledno koliko je momak od nevolje i da ga ne želim u blizini.-Je li dečko nasjeo na zagrljaj?-odjednom je upitao i uhvatio me nespremnu. Sjetila sam se zagrljaja, Nikolinog komentara, svega...

-Nisam sigurna...-odgovorila sam smeteno.

-S obzirom na pogled koji mi je uputio ne bih rekao da je ravnodušan.

-Zašto ne bi bio, on je raskinuo sa mnom.

-Ja bih onakav pogled uputio samo momcima koji ne znaju gdje je granica u odnosu sa djevojkom koju volim.-iznenadio me ovim komentarom. Je li se samo zezao sa mnom ili je bio ozbiljan? Da li je moguće da je Nikola bio ljubomoran? Istina da je dobacio čestitku i da je u bijesu spomenuo Luku, ali ne vjerujem da je to bio razlog. Mislim, to ne može biti razlog, on je mene ostavio. Nisam ni primijetila kad mi se u kutku usana pojavio jedva primjetni osmijeh. Ne Mirjana! To sigurno nije razlog, dozovi se već jednom. On tebe ne voli, nikad se nije usudio to ni reći ti u lice, sve što je htio jest naći način da ne ubije Lea, a da se izvuče. Istina i Marko je rekao nesto o tome da je pogled najiskreniji... Je li mislio na Nikolu kad je govorio to? Ne, ne, ne Mirjana dozovi se! Nema šanse da je to, to. - Oprosti ako guram nos gdje mu nije mjesto, nisam te mislio naljutiti...-, Lukin glas vratio me iz misli u stvarni svijet.

-Nisi ti kriv što su neke osobe velike greške u mom životu.- odgovorila sam, ali ni sama nisam bila sigurna šta je zapravo greška, Nikola ili moj manjak inteligencije kad sam od svih njega izabrala. Otišli smo na šetalište pored rijeke i sjeli na istu klupu gdje sam nekada sjedila sa Nikolom i plakala zbog Filipa. Bože kako mi nedostaje, ali neću popustiti, uništio me i neću mu oprostiti. Osam godina sam provela u očaju, mrzeći sve što je muškog roda, a njega ponajviše. Uz to sve moram i saznati šta mi nije rekao a trebalo bi da mi kaže.

-Znaš, nemam pojma zašto ti se trpam kad je očito koliko voliš drugog. Možda baš zato što si takva, što si hladna. Probaj tako i sa njim, ne daji mu do znanja da ima prolaza ili će se probuditi ili ne.-nemaš ti pojma mali u kakvim sam ja problemima niti želiš da znaš. - Još jedna stvar, nije moje da se miješam, ali na tvom mjestu bih se držao podalje one lezbejke.- baš kad sam htjela da ga pitam na koga cilja mobitel mi je zazvonio. Ti si mi i trebao...

~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~|~

*jos jedan nastavak jos jedna nedovrsena prica.

*ko je sa druge strane linije?

*smislila sam jaaakooo romanticnu scenu jedva cekam da je napisem...

*Nadam se da vam se dopada nastavak. Znam da je malo kratak sorry nemam vremena a pisem jos dvije price pa mi se mijesaju radnje.

*Voli Vas Vaša V_R ❤🐭