|Dopisivanje/Texting-by mrsbizzleavon| Bosnian translation

Truth

*Justin's POV*

''Ti nju znaš?'' -John me upitao dok sam gledao kako Giselle napušta restoran.
Čekala je auto vani.

''To je duga priča, ali da..Pomalo..'' -Odgovorio sam mu gledajući je. Želim da ustanem, odem do nje i kažem joj ko sam, ali ne mogu. Kao da sam zaglavio u ovom sjedalu.

Tako je lijepa, mirna i zabavna. Nisam siguran ni zašto razmišljam o tome da prekinem sve ovo. Ili će odmah saznati ko sam ili će odustati od svakog upoznavanja i prestati mi pisati poruke.

Iskreno, prva opcija ne djeluje loše kao ova druga. Ona je nekoga koga bi htio u svom životu, volim pričati s njom i naše dopisivanje je uvijek zabavno i iskreno.

Znam da je to zato što ona ne zna ni ko sam ja, ali imam osjećaj da se ne bi drugačije ponašala prema meni i kad bi saznala ko sam.

Iz razmišljanja me trgnuo njen konobar kada je došao do našeg stola.

''Gospodine Bieberu, mlada dama kojoj ste platili ručak vam je ostavila poruku.'' -rekao mi je, držeći komad papira.

Oh, ovo će biti zanimljivo ako mi je ostavila svoj broj.

Otvorio sam papir i pogledao u njega.

'Hvala za ručak. Rekla sam ti da neću poludjeti. -Giselle.'

Progutao sam pljuvačku koju sam zadržavao i osjetio sam kako mi se tijelo počelo tresti.

Pogledao sam vani da vidim da li je još tamo i vidio sam je kako mirno stoji i čeka auto.

Ustao sam iz stolice i krenuo sam brzo hodati prema njoj.

Samo što sam došao do nje, njeno auto se pojavilo.

Čovjek se rukovao s njom, vratio joj njene ključeve i otvorio vrata za nju.

Sad ili nikad.

Potrčao sam prema njoj i uhvatio je za ruku. Ona se zaustavila, ali se nije okrenula prema meni.

''Znaš, nisi mi trebao lagati toliko dugo.''
Rekla je lagano okrećući glavu preko ramena dozvoljavajući da njene oči sretnu moje.

''Kako si skontala?'' -odgovorio sam joj šokirajući se i ne brinući za par novinara koji su bili u ćošku.

''Nisam glupa, lako skontam.''

''Koliko dugo znaš? Koliko je ljudi kojima si rekla za mene?'' -rekao sam joj i požalio na zadnju rečenicu koja mi je izletjela iz usta. Ne zato što su nas novinari slikali, nego zato što se njeno lice potpuno promijenilo.

John je stajao kraj nas, ali bliže meni.
''Justine, tamo su ljudi koji vas slikaju. Hajmo.'' -potpuno sam ga ignorirao i gledao u nju znajući što god da sljedeće kaže da sam zaslužio.

''Ko te povrijedio tako jako da ti je dao doznanja da s kim god pričaš da će reći cijelom svijetu? Izvuci glavu iz guzice, ni ne znaš me dovoljno da me optužuješ za nešto. Skontala sam te prije mjesec dana.'' -Rekla mi je, povukavši svoju ruku iz moje i ulazeći u auto.

Prije nego što je otišla niz cestu, pogledala me još jednom razočaranim očima te je okrenula glavu.

Ovako nisam ovo planirao.

**

Napokon su se upoznali i Giselle je saznala ko je on! :O