Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"Brat i kuma"

Božić 2005.godine

ALEKSANDRA

Spremam se da idem kod Mine. Nisam htela baš za ručak da idemo jer smo ipak proveli Božić na porodičnom ručku.

"Miloše, jesi spreman, jel gotova igrica?"

"Jeste draga, idemo. Ćao Andreje, vidimo se uskoro."

Malo smo odmorili posle ručka, mama nas nikad ne pušta odmah da idemo, a Andrej to uvek koristi da nahvata Miloša da odigraju koju igricu.

Idemo kod Mine, tamo je i Damir, čekaju nas.

"Hej, društvo, stigli smo. Sretan vam Božić! Kako je bilo na Zlatiboru?"

Mina i Damir su u velikoj ljubavi, sad je za Novu godinu odveo na Zlatibor da budu malo sami. Mnogo ih volim, tako pašu jedno drugom.

"Tetka Ceco, Hristos se rodi. Sve najbolje!"

"Vaistinu se rodi, ajde sedite, hoćete kafu? A torta sigurno može i neki alkohol da nazdravimo!"

"Šta se dešava ljudi?"

"Cico, hoćeš li da mi budeš kuma? Damir me je zaprosio i ja sam pristala?"

Aaaaaaaa, čoveče!!!

"Ajoj, srce moje, čestitam vam! Miloše, čestitaj ljudima! Naravno da hoću, o moj Bože! Damire dođi da i tebe poljubim!"

"Brate, čestitam! Svaka čast!"

Tetka Ceca ulazi sa kafom i čašicama rakije. Bogami ću i ja da drmnem!

"Ljudi moji najdraži, tako ste me obradovali! A kad će to biti? Sad ako mi još kažete za koji dan ima da se šlogiram!

"Cico ja sam hteo odmah ali Mina vrda. Tako da ćemo verovatno malo sačekati! Kumovi dobrodošli i vi ste sledeći na redu!"

Sad kad pomislim da smo Miloš i ja više od dve godine zajedno a nikad se nismo dotakli teme zajedničkog života a kamoli braka. On je završio obuku, zaposlio se u policijskoj stanici, ali ja imam još godinu dana škole, mada radim kod Damira i zarađujem, znači mogli bi, ali nam se nešto ne da.

Nekoliko meseci kasnije...

Joj, kako ovo vreme leti. Kao da smo juče sedeli kod Mine a sad posle 5 meseci jurimo haljinu za venčanje.

"Dušice, a zašto nećeš venčanicu?"

"Neću Cico, šta će mi? Biće samo par nas. Već sam smislila kakvu hoću haljinu, sad samo da je nađem."

"Dobro, kako hoćeš. A ko dolazi od njegovih? Rekao mi je da je samo sa tetkom u dobrim odnosima?"

"Pa da, tata mu ne dolazi ali će sa tetkom da dođe stariji brat iz Amerike. Baš me zanima kakav je."

"I mene, da znaš. Ajde idemo, ponestaje nam vremena."

Nakon nekoliko sati lutanja, uspele smo da pronađemo skoro sve. Mina je našla prelepu belu čipkanu haljinu do kolena i bele sandalice a ja sam uzela crvenu. Moja je isto čipkana na bratele ali je dugačka. Nisam želela da mi Miloš i na venčanju prebacuje. On bi voleo da ja budem zabrađena za sve, a za njega gola ako može.

"Mama, vratila sam se. Danas ne idem kod Miloša. Treba li nešto da ti pomognem? Ako ne, dođi da vidiš haljinu."

"Ne treba. Zvao je Damir i rekao da mu se javiš kad se vratite. Daj da vidim. Au zlato kako je lepa. Bićete lepotice i Mina i ti. Ne mogu da verujem da je to za tri dana."

"Ni ja, al baš mi je drago. A ja sam bila provodadžika!"

"Da, da. Ali zlato misliš li ti na sebe? Kuda ide tvoja veza sa Milošem?"