Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"EPILOG"

Posvećujem predivnim curama:

BEmilija,IrenaBundalo,SilvijaCabunac,abencic978,Daliborkasoljic i NataZinge!!!

...................

Mojim prvorođenim unučicama Ani, Uni i Taliji:

Drage moje devojčice ili sad već devojke, vaši roditelji prošli su sito i rešeto da bi bili tu gde jeste sada! Njihovi životi bili su protkani velikim bolom, tragedijom, međuljudskom mržnjom, porodičnim nasiljem.
Svako od vaših roditelja proživeo je puno, ali na kraju svi smo preživeli i sve se dobro završilo. Sve se završilo te 2017.godine kada ste se vas tri rodile.

A svaki početak bio je težak. Vaši očevi ostali su bez majke, Darko je imao 4 godine, a Momir je nikada nije ni upoznao. Nije, jer je umrla dok je rađala njega i Damira. Ja sam bila jedina majka koju su znali, bar mojim predivnim blizancima. Moj je zet Darka odveo u Ameriku i veoma rano ga odvojio od porodice. Momir i Damir kao što znate živeli su sa mnom u Nemačkoj. Godine su prolazile a nama nije bilo lakše. Godinama je bivalo sve teže i teže. Svaki od njih vukao je na svoju stranu, dok se konačno nisu otuđili.

Onda je došla ta 2006.godina. I tada je iznenada preminuo vaš stric Damir, duše moje znate da je ubijen. To je bila ogromna tragedija za porodicu. Bilo je bure, svi smo bili van sebe, i morate znati da su se vaši roditelji jedva sa tim izborili. Trebala im je čitava decenija. I ja sama, zamalo da umrem, ali tad sam trebala mojim momcima.
Ipak... Da se to nije desilo, ne bi bilo ni vas... Naš Damir je spojio vaše roditelje. I odmah da vam kažem, svakodnevno ga viđam u svakoj od vas, neki njegov pokret, pogled, osmeh. Mnogo smo ga voleli i nikad nismo zaboravili. Svako od nas i dan danas redovno odlazi na groblje.