Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"Tugujem"

2 meseca kasnije

DARKO

Niti jednog minuta nije napuštala moju glavu. Otkad je izašla iz sobe pa sve do ovog trenutka, stalno je u njoj. Iako gledam nečim da se zaokupim, ona je tu, kljuca i izjeda mi mozak. Raznela me je, ubila sve lepo u meni. Nisam to znao dok se nisam vratio. Postao sam ogorčen, neraspoložen, tmuran, patetičan.

"Darko, šta ti je? Kaži Lucy molim te! Ti mnogo tužan!"

"O dušo, ne brini, dobro sam, proći će."

To je moja nova molitva, dobro sam i proći će.
Jedino dobro je što mi je došao Momir, doselio se i biće neko vreme kod mene. Nisam ništa pitao, čekam sam da mi kaže koji su ga razlozi doveli ovde. Za to vreme, nas dvojica se ponovo upoznajemo. Godine su prošle i imamo mnogo toga da nadoknadimo.

"Lucy, doći će Momir, moj drugi brat da ga upoznaš. Rešio sam da nam pomaže u kancelariji pa ćeš mu ti pokazati papirologiju."

"Nema problem! Ja jedva čekam da upoznam njega. Jel lep kao ti?"

"Dušice, lep je ali nije za tebe. Nemoj da se petljaš sa njim, važi?"

"O Lucy nije mala! Zna kako sa muškracima!"

"Dobro, ja sam svoje rekao. Posle nema plakanja na ramenu. Idem na teren. Zovi me kad dođe Momir."

"Ok, darling, by!!!"

Mnogo volim Lucy, postala mi je kao sestra. I ova dva meseca trpi razna sranja od mene i dobra i loša raspoloženja. Zašto mi se ona nije dopala kao žena, nego ona, ona zabranjena?!
Ćale je isto nervozan, Damirova smrt ga je dotukla, mada se trgao kad je došao Momir. Žao mu je bilo Mine ali njeno ponašanje je bilo sasvim normalno s'obzirom na situaciju. Objasnio sam mu i prihvatio je. Jedva smo se dogovorili kod koga će Momir da boravi. Kako je sad jadno kad se otimamo oko njega, a nismo ga videli više od pet godina! Jadni smo mi!
Kad završim sa pregledavanjem stanova, stigne mi poruka od Lucy.

Stigao Momir i OMG! Vas treba negde zatvoriti.

Budi dobra, Lus. Stižem za 10 min.

Momir definitivno nije za nju. Devojke su ga uvek zanimale samo za sex. Ne sećam se da mi je nekad rekao da se zaljubio, možda samo kao klinac. Sad tek otkad je pajkan i juri ko muva bez glave, nema vremena. Pojebe ih i ostavi. I ja sam probao tako, ali nisam mogao. Morao bi se bar malo povezati sa devojkom.
A sad...šta imam od toga? Šta sam dobio od te povezanosti? Šta sam dobio od kad sam joj sve ponudio? Hteo sam sve da joj dam, hteo sam svet da joj pokažem, a zauzvrat nisam dobio NIŠTA. Veliko, jebeno, ništa i to me je uništilo.
Ulazim u lift i pritisnem 22. Dok se penjem prema kancelariji obećam sebi da ću da se potrudim, da ću da odtugujem i završim sa tim.

"Ćao Lucy, gde je Momir?"

"Čeka te u kancelariji. Hoćete kafu?"

"Nećemo, draga."

"Hej brate, dobro da si došao. Jel te Lucy uputila?"

"Dare, da se ne lažemo, meni nije mesto ovde."

"Momire sedi. Znam da nije ali nemaš drugog izbora. Ili da radiš ovde ili traži neki drugi posao. Ja sam samo hteo da ti olakšam!"

"Znam, znam... Darko, ti ne razumeš! Ja sam inspektor! Moje je da jurim jebene kriminalce po Evropi! A ne da kuckam po kompjuteru ceo dan! Bez uvrede!"

"Brate..."

"Nemoj ti meni brate! Jebi ga, Damir je ubijen zbog mene! Zbog mene! Mene su hteli! Ja sam Mark Fridrih, viši inspektor Evropola iz Ciriha! Nisam neki baznačajni pandurčić!"