Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"Još si tu?"

Mesec dana kasnije...

DARKO

Prokleta je ona! Ona koja mi je ponovo ušla u život! Zar se nisam deset godina trudio, borio, pokušavao da je zaboravim?! Zar nisam bio jako blizu da konačno započnem svoj život? Bio sam, a sada sam opet na početku. Sve mi se vratilo, svaki trenutak, svaki sekund proveden sa njom!
A trebalo je da odem! Još onog dana kada su Momir i Mina otputovali trebalo je da se spakujem i odem. Trebalo je bar kod Radmile da se sklonim! A ne, ja sam ostao, ostao i sreo je. I otad sam izgubljen! Izgubljen sam jer imam osećaj da nešto nije u redu! Imam osećaj da to više nije ona ista Aleks koju sam upoznao pre deset godina. Više nije ona fatalana zavodnica blistavo plavih očijiu...sada je ostala samo njena senka. I to mi ne da mira. Pogledam na sat i rešim da bar ostavim poruku Melisi.

Draga, ostaću sigurno još mesec dana u Beogradu. Moram da sredim neke stvari. Čujemo se, pozdravi Lucy. Ljubim te

I zaista počeo sam unapred da razmišljam, mogao bih kupiti stan ovde. Trebalo bi Momir i ja da imamo neki kutak za nas kad dolazimo. Mogu zamoliti Mininu majku da ga ponekad obiđe.

"Halo, brate! Šta ima?"

"Hej Darko, otkud ti? Gde si?"

"Još sam u Mininom stanu. Sale, hoću dok sam ovde da uzmem stan, da imamo neki kutak Momir i ja. Možeš li mi pomoći?"

"Smatraj da ti je to završeno. Dođi popodne do mene pa ćemo se organizovati."

"Dobro, brate. Odlično."

Ne mogu više ni u stanu da sedim, nešto me probada u grudima i moram da izađem da prošetam. Shvatim da nisam bio na groblju i tamo ću otići. Tamo ću otići da se izjadam majci i Damiru.
Pola sata kasnije, sedim na klupici i gledam u spomenik. I dalje ne mogu da se naviknem da Damirovo lice gledam na mermernoj ploči.

"Oh, brate... Toliko mi nedostaješ! Meni, Momiru, ćaletu a tek Radmili... Mislio sam da će i ona umreti za tobom! Momir i ja smo bolje ali nikad nećemo biti povezani kao što ste vas dvojica bili. A ćale, znaš li da je on u Singapuru, nadgleda neke radove. Ja sam upoznao finu devojku. Jeste i verio sam se. I mislio sam da je to to. Ali nije, brate! Vidiš došao sam ponovo ovde. I ponovo mi se Aleks vratila u život! Da, Damire tvoja kuma. Tvoja kuma Cica je moja moja Aleks... I sjeban sam..."

"Darko sine, otkud ti?"

"O dobar dan, tetka Ceco! Evo sedim malo i pričam kao što vidite."

"Vidim sine, nego mislila sam da si otišao? Nisam mislila da ćeš toliko ostati?"

"Nisam ni ja, ali eto. Rešavam još nešto kad sam već tu. Kako ste vi? Momir mi se samo jednom javio, kaže sve je ok."

"Ja sam dobro, ali moj Dragan nije. Srce njegovo posustaje sine. Poslala sam ga u selo, jer mu je bolje na vazduhu. Hoćeš li na ručak? Zvala sam i Cicu. Ne znam šta je sa njom."

"Šta je sa njom?"

"Čudna je. Znam tu devojku ceo život i nešto ne valja u vezi nje. Kad je pitam, kaže da je sve u redu."

Eto, znači nisam jedini kome je sumnjivo.

"Hajdemo onda kod vas, pa ću probati ja da pričam sa njom."

Opet ću je videti. Opet će mi biti blizu a neću moći da je dodirnem. Neću moći jer je mrzim i prezirem. Prezirem je što od mene pravi slabog čoveka.