Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"Od sreće do tuge"

ALEKSANDRA

Otkad se Mina udala za Damira i moje misli sve više beže na tu stranu. Da li Miloš i ja idemo ka tome?! Mi u stvari nikad nismo ni pričali na tu temu, ja sam doduše uvek u slobodno vreme kod njega ali stvari su mi kod kuće. Mama me s'vremena na vreme pita ali ja joj uvek odgovorim da čekam školu da završim. Ja volim Miloša, ali... Uvek sam maštala da ću se udati čim osetim da sam našla srodnu dušu. Mina je čak govorila da se nikad i neće udati. A eto zaljubila se u Damira na prvi pogled i udala se u 21. A Miloš i ja 3 godine zajedno i ništa. U nekim trenucima dolazilo mi je i da ga sama pitam šta ćemo dalje ali bojala sam se njegove reakcije. On je ipak pravi Balkanac i pustila sam ga sam da odlučuje. U svemu tome, mučila me je i moja reakcija na drugog muškarca. Da li je bilo samo trenutno? Kako je moguće da je telo toliko reagovalo, a dečko mi je sedeo pored?! Mora biti da sa mnom nešto nije u redu! Sva moja sreća da on živi preko okeana i da se nećemo često viđati! A opet, mučio me je... Stalno mi se motao po glavi, pogotovu što je Miloš polagao neke dodatne kurseve pa je opet odlazio u Kamenicu.
Bližila se Minina i Damirova godišnjica i razmišljala sam se šta da im kupim i time okupirala misli.
Sedim kod Miloša u stanu i učim kad čujem otvaranje vrata.

"Srce, stigao sam!"

"Hej dušo, u sobi sam."

"Crko sam. Idem da se istuširam pa moramo da popričamo! Hajde skuvaj nam kafu."

"Okej."

Nemam uopšte ideju o čemu bi pričali. Jesmo izlazile prošli vikend kad je on radio, ali sam je to potencirao zato što je Damir bio u Novom Sadu. Ne volim nikako tu njegovu bolesno posesivnu crtu! Ponekad me guši to ispitivanje ali volim ga i uvek ga opravdam.

"Evo dragi, izvoli."

"Sedi Cico, ovde pored mene. Daj mi ruku."

"Miloše, šta ti je? Nemoj da me plašiš!"

"Dušo mnogo te volim, dugo smo zajedno i voleo bih da konačno počnemo da živimo zajedno! Hoćeš li da se useliš?"

"Ti si lud! Srčka da mi stane! Naravno da hoću!"

Skočim mu u krilo i poljubim, polako, sasvim lagano. Zagrlim ga i zagnjurim glavu u rame. Prelazim prstima po kosi i osluškujem njegovo disanje dok me on čvrsto drži.

"O dušo, ti si moja, nekad ću sigurno preterivati ali takav sam kad si ti u pitanju. Zlo mi bude samo od pomisli da te drugi muškarac pogledao, poželeo... Moja si sva!"

"Miloše, gledaj me! Ti si moje sve! Nisam ti dala niti jedan razlog da misliš drugačije, ali ako ćemo da živimo zajedno moramo da verujemo jedno drugom, važi? Znači, ako ti kažem da sam sa drugaricom, onda sam sa drugaricom, nećeš mi praviti scene!"

"Pokušaću, stvarno hoću! Poljubi me ljubavi i pusti da te osetim!

Promeškoljim mu se u krilu i vidim da je već spreman. Zato ustanem, stanem ispred njega pa skinem haljinu, veš i cimnem njegove bokserice. Svo vreme održavam pogled očima, u njima vidim ljubav i slepo obožavanje. Njegov ud stoji uspravno u punoj snazi i hvatajući mu se za ramena polako se spustim na njega. Obožavam ovaj osećaj ispunjenosti.

"O dušo, to je tako dobro! Jaši me kako ti samo umeš!"

On zna koliko ponekad umem da budem raskalašna i slobodna! Sa njim sam nekako upoznala sirovu strast. Imam utisak da mi nežno ne umemo. I on i ja uzimamo sve jedno od drugog. Skačem po njemu dok mi se grudi ljuljaju, a on ih vuče i grize ustima. To mi još radi dodatnu stimulaciju i brzo sam blizu vrhunca. Grlim ga i vučem za kosu dok se ljubimo i proždiremo.

"Hajde, hajde, blizu sam. Kaži kada ćeš!"

Znam da voli zajedno da svršimo zato započnem još luđi ritam i mislim kako ću se raspasti ako me ne stigne uskoro, kad osetim kako se napinje ispod mene.