Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"Drama"

Kratko je, ali dovoljno...

ALEKSANDRA

Ne znam šta će se sad desiti. U autu smo, već uveliko na putu za Zlatibor. A ja ću morati da izvučem Minu iz kuće. O, Gospode, ona je trudna a ja ću je sad ugroziti! Ne smem da mislim na najgore, ne smem! Znam da ovo nikako nije dobro ali ja jednostavno nemam izbora!
Tri sata je vozio kao ludak. Nije ništa govorio, a nije ni morao. Znala sam da je sa nama gotovo ali nisam znala šta će sa mnom biti i gde ću završiti.
Možda će me prodati u belo roblje, možda će me silovati ili možda ubiti da ne bih mogla da progovorim?! Bože, molim ti se! Sačuvaj me, sačuvaj nas!
U blizini Zlatibora poslala sam Mini poruku da želim da porazgovaramo...
Trebalo je dobro da odglumim i izvučem je napolje. Kucnem na vrata, dok me Miloš prati iz auta.

"Oh, draga, stigla si. Ajde, upadaj."

"Neću Mina, hoćeš li malo da prošetamo tu napolju?"

O moj Bože! Ne znaš šta se sprema!!!
Beži odavde, sve u meni vrišti.

"Dobro, šta ima? Otkud ti ovde?"

"Draga, molim te, izvini za sve."

"Cico, jel sve u redu?"

"Hajde, dođi ovamo i ne zapitkuj!"

"Gde ćemo? O moj Bože, jel ovo Miloš?"

"Ulazi u kola!"

"Zdravo, Minice kumice. Hvala ti, srce, bila si i više nego dobra. Izgleda da oni šamari prave od tebe poslušnu ženu!"

Ne, ne, ne govori joj!

"Nisi je valjda udario? Miloše, šta ovo treba da znači?"

"Slušaj, obe ima da ćutite, tako će vam biti najbolje! Ova moja mi više ne treba, ali ti... Ti si suvo zlato."

Ne mogu više ovo da izdržim, ja sam kriva za sve, nisam trebala ds ga poslušam. Suze mi se skupljaju u očima.

"Cico, šta se ovo dešava?"

"Joj draga, zaglavile smo. A nije trebalo ovako biti, izvini."

"Ajde nema domunđavanja! Stigli smo, bićemo kratko ovde, možda oko pola sata."

Vidim da smo u hotelu Palisad, i drago mi je da smo bar na poznatom terenu.

"Vas dve u sobu!"

Dobro je samo kad smo zajedno!

"Cico, pevaj! U šta si se to uvalila?"

U kratkim crtama ispričam joj za svoju vezu sa Momirom i da je sve trebalo da se završi čim se on vrati sa Zlatibora, ali su nas nitkovi preduhitrili.

"Oh dušo, šta ćemo sad? Bojim se!"

I ja... Tako se bojim ali više se plašim za nju, jer je u njoj novi život!

"Molim te, diši duboko i misli na bebu! Nikad neću sebi oprostiti ako ti se nešto desi! O, ja sam prokleta!"

"Pst, zajedno smo. To je jedino bitno. A Momir i Sale će nas pronaći. Rekla sam mu za bebu i videćeš prevrnuće i nebo i zemlju!"

O kako bih volela da verujem u to.
Dok nas dve pričamo, Miloš uleće u sobu i odvlači Minu.

"Hajde, Mina izlazi. Za Cicu će se neko već pobrinuti."

Ne, ne, ne....

"Dušo, drži se, izvini, ja sam kriva za sve!"

Plačemo obe dok se rastajemo. Steže mi se srce jer ne znam šta dalje sledi. Ostajem sama u sobi, ali ne zadugo! Ulazi nepoznati muškarac i prilazi mi: