Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"Zauvek"

ALEKSANDRA

Izašla sam u šetnju. Danas je 181. dan kako je otišao.
Otkad sam došla na Zlatibor bilo mi je bolje, fizički. Emotivno, pokušavala sam da se pomirim sa činjenicom da neće doći.
Čim sam saznala za trudnoću, izbezumila sam se. Da li je moguće da smo onda u onom zanosu kad sam naskočila na njega sva ranjena, ponovo stvorili život?! Moguće je.
Mina i Mira su bile van sebe, odmah su me odvele kod doktorke Jasne, koja je i Minu porađala. I tada...videla sam moju bebu na ultrazvuku i raspala sam se. Čim sam dobila sliku, znala sam gde će ona završiti. Čekala sam da se sam opameti i vrati, ali nije pa sam morala da mu pošaljem sliku zajedno sa dnevnikom.
Ako nije želeo mene, nju će sigurno želeti.
Ako više nije voleo mene, nju će sigurno voleti.
A ona je rasla u meni...ulazila sam u sedmi mesec i volela sam je najviše na svetu.

Andrej mi je nesebično pomagao. Bez pogovora smo se spakovali i došli ovde. Iako nije bilo dobro za moje zdravlje, seli smo jednom i sve sam mu ispričala. Sve... Bio je u šoku i bio je besan, ali smirio se. Pokušali smo sve da ostavimo iza sebe i ovde krenemo dalje.
Zavolela sam ovu kuću i ovo dvorište kao da je moje. Sad sam razumela Minu zašto je zvala kutak za preboljevanje. Ova kuća donosila je mir i spokoj, a meni je to bilo preko potrebno.
Iako su mi dani bili mahom isti, to mi nije smetalo. Posle svega, trebala mi je tišina, cvrkut ptičica i osama da napunim baterije i smirim sebe.
Kad mi je doktorka izmerila pritisak nije bila zadovoljna. Dobila sam terapiju uz napomenu da svako jutro i veče moram da ga merim i upisujem u posebnu tabelu. Sad me Andrej svakodnevno progoni glumeći medicinksu sestru! Meni koja sam i sama to!
Ali zbog situacije, morala sam da povedem računa i ozbiljno sam se bojala. Zato sam i došla ovde.
Mogla sam fizički da se oporavim, ali srce nisam mogla da zavaram. Ona će me zauvek vezati za njega. Iako me bude odbacio, nju sigurno neće.
Tako bi se smirivala...
Ali, poslala sam dnevnik pre tačno 120 dana i ništa! Zar je ne želi?

"Seko, ajde da večeramo i da ti izmerim pritisak."

"Nisam gladna Andreje."

"Moraš da jedeš! Mina je zvala da proveri kako si. I dok smo pričali tri puta je pitala jedeš li..."

"Dobro, samo malo. I odmah ću u krevet, joj, daj ruku. Jel osećaš kako udara?"

"Ona će biti pravi zvrk."

....................

Ne mogu više da te gledam...
Mrtva si za mene...

....................

Sanjala sam ponovo njegove reči.
Ustajem i vidim da je 02h, prošetaću malo i vratiti se u krevet.
Vidim Andreja kako na tremu sedi i puši.

"Dušice i ti ne možeš da spavaš?"

"Ne mogu seko. Igrao sam igricu, bio malo na fejsbuku i sad rekoh da ispušim jednu cigaru. A ti? Nešto nije u redu?"

"Ma... Opet sam ga sanjala. I opet je govorio ružne reči. Bojim se Andreje da će nas isključiti iz života! Ako mu ja nisam bitna, zašto se ne vrati zbog nje? Ona to nije zaslužila! Evo, dobio je drugu šansu, gde je sad?"

I tako u krug... Svaki put kad ga sanjam, zabole me njegove reči. Setim se svega i znam da sam bila kriva. Ali...uspeli smo nekako da dobijemo drugu priliku a on ništa... Nije pokazivao ni najmanje interesovanje. I to me je ubijalo. Onda sednem, ispričam bratu san i isplačem se. Ja plačem dok me on uverava da će ipak sve biti u redu.

"Cico, molim te, ne smeš se nervirati, hoćeš da ti skoči pritisak?! Doći će on. Ja još uvek ne gubim nadu."

"Kako možeš, a i ne poznaješ ga?"