Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"BONUS 2"

MILOŠ

Jebote, puko sam. Mala me je izazivala i trenirala mi živce dok me nije dovela do ruba. Smrklo mi se pred očima i pojebo sam je. Dao sam joj što je zaslužila ali samo sam se trenutno zadovoljio. Umesto da je kaznim ona je uživala, umesto da to bude samo moje zadovoljstvo ona se raspala od užitka zajedno sa mnom. Veštica jedna!
Nisam do sad švrljao sa strane. Aleksandra mi je davala sve što mi treba, a sad kad se useli biće mi non stop dostupna. Ona je prava žena i biće moja zauvek. Zapenim samo od pomisli na nekog drugog muškarca, a kada bude u mom stanu, u mom krevetu konačno ću moći celu da je kontrolišem. Kad se samo setim onog Darka, načina na koji je gledao, načina na koji je grlio zamrači mi se pred očima. To nisu bili utešni dodiri, znao sam to. Samo iz poštovanja prema starijima nisam ga opalio onaj dan i ubio Boga u njemu.

A sada puko sam jer nisam više mogao. Dugo sam se suzdržavao. Damira više nema, video sam njegovo beživotno telo i to me je dotuklo. Video sam njegovo lice i veliku lokvu krvi ispod njega. Sve sam to video jer sam ga ja identifikovao. Nisam hteo da Mina dođe i takvog ga vidi. Jednog čoveka pustim da mi se približi i postane mi pravi prijatelj i to mi bude oduzeto na silu! Eto šta ti je život! Zato će Miloš uzeti najbolje od svega, zato će Miloš gaziti i napredovati bez obzira na sve. Kod kuće će me uvek čekati moje luče, da smiri moje pomahnitale demone.
A trenutno sam mnogo nervozan, posebno sam ispizdeo kad me šef povukao sa Damirovog slučaja.

"Kolega Boškoviću, zbog lične povezanosti sa ovim slučajem nećeš raditi na njemu. Dao sam ga Ivanu Jovanoviću. Ti možeš da pomogneš ali samo ako on odobri. Jesmo li se razumeli?"

"Zašto šefe? Mislite da nisam u stanju? Prebrodiću to!"

"To je moja konačna odluka!"

"U redu."

Poludeo sam tad! Ja sam bre pandur, moram da se izdignem iz svake situacije i ne vidim razlog zašto da ne nastavim. Imam ja svoje izvore i sam ću raditi za sebe. Ne interesuje me nikakav Ivan Jovanović, još je klinac mlađi od mene. Pokazaću svima ko je Miloš Bošković!

Čak i droljice, kao što je Sara, koje samo budu htele moj kurac, dobijaće redovno svoju dozu.

Sedim na krevetu i razmišljam, možda bih mogao večeras da je dovedem u svoju sobu. Zbog svega što se izdešavalo, svi smo bili u haosu i nisam dugo imao seks. Cica je totalno sjebana zbog Damira, a i zbog Mine da mi sigurno neće dati dugo da joj priđem. Mogu da ga izdrkam, ali Sara mi je sad tu nadohvat ruke i sigurno bi na sve pristala. Ono sinoć samo je bila uvertira.
Dok smišljam strategiju za večeras, okrenem Cicin broj.

"Ćao srce, kako si?"

"Ćao Miloše, evo uzela sam malo da učim al mi ne ide. Kako si ti? Kad dolaziš?"

"Sve je dobro. Danas imamo dva ispita i ujutru još jedan naknadno ubačen. Čim završim odmah krećem nazad. Nadam se da ću doći do 2,3. Hoćeš li me čekati u stanu?"

"Hoću, dragi. Vidimo se."

"Vidimo se, srce. Budi dobra!"

Dobro je prošlo, mogu ja to. Što manje bude znala manje će je boleti. A ako planiram da nastavim da se jebem sa Sarom moram i sa njom jasno odrediti granice. Moram joj još jednom zapretiti, mora znati ko sam ja i šta sam.
Obučem uniformu i spustim se na doručak. Tamo već sede Boris i Milan, čekaju me.