Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"Uteha"

ALEKSANDRA

Ostani sa mnom noćas...
Zašto mi to ispravno zvuči?
Zašto se nisam premišljala ni tren?
Zašto sam mu pružila ruku i pošla sa njim?
Zato što ni o čemu drugom nisam razmišljala.
Zato što bih ja njega poljubila, da nije on mene.
Zato što trebamo utehu, oboje.

Kada smo stigli do sobe i ušli unutra, stali smo ponovo jedno naspram drugog. Upijala sam lepotu njegovog grubog lica i bila sam nesposobna da progovorim.

"Aleksandra, ako se premišljaš..."

"Ne, uopšte se ne premišljam!"

"Kažem ti zato što ovde u ovoj sobi postojimo samo mi, u ovoj sobi smo slobodni, u ovoj sobi ćemo pružiti utehu jedno drugom."

Priđem mu i prelazim rukom po njegovoj kosi, zatim preko obraza, spustim je do usana pa prstima pređem preko njih.

"Darko, u redu je. Da ne želim, ne bih bila ovde. Dugo sam mislila na tebe i pustiću da se ovo desi bez obzira na sve."

Primaknem se i spustim lagani poljubac na njegove usne.

"Aleks... Tako sam te zvao svaki put kad sam pomislio na tebe, tako sam te zvao kad sam te kleo što mi ne napuštaš glavu, tako sam te zvao kad sam te proklinjao što si tuđa!"

"O Darko... Molim te, nećemo pričati, više ćemo osećati bez reči. Hoću dodirima da ti pokažem, hoću poljupcima tugu da ti odagnam, hoću tela da nam zapamte jedno drugo koliko god ovo kratko trajalo."

"Aleks, Aleks...pusti me da te skinem! Prsti me bole od želje da ti dodirnem golu kožu."

"Ovo sve je noćas tvoje..."

Odmaknem se, spustim ruke pored tela i pustim njega sve da radi.
On prvo skine svoju košulju, već sam znala da ima razvijene ruke i šake ali nisam bila spremna na ovo. Na njegove mišićave grudi, na njegove čvrste isklesane ruke, na savršene konture mišića i mislila sam da ću se onesvestiti a još nisam videla ono glavno.
Odmah potom skinuo je pantalone a ubrzo i bokserice za njima i jebote, mislim da sam od samog pogleda na njega ovlažila kao nikad. Gutam knedlu dok ga gledam. Ceo je impresivan, tamno telo, dugačak debeo ud u punoj snazi! Stvarno ću se onesvestiti i obrukati.
Uhvatim rubove tunike, kad me on spreči.

"Rekao sam da ću te ja skinuti! Morao sam prvo sebe, jer znam kada te budem video golu zaboraviću kako se zovem!"

Povuče mi tuniku preko glave, a zatim skine baletanke i helanke polako me usput dodirujući. Celo telo mi je napeto, napeto jer mi pali kožu, napeto jer čeka svaki sledeći dodir.

"Prelepa si."

Priđe i poljubi me, a još me nije celu skinuo. Njegove usne istražuju moje, njegov jezik traži moj i ja sam izgubljena. Želela sam da upijem sve od njega, da se sećam svakog trenutka, dodira, ukusa. Podignem ruke i zagrlim ga puštajući ga da jezikom uđe dublje, da mi da koliko može, da uzmem koliko mi treba. Mazi me po leđima i osetim kako mi jednim potezom skida brus.

"Daj da te vidim. Moram da te vidim!"

Čučne ispred mene i skine mi i gaćice pa se uspravi i odalji. Gleda me i osećam se kao da prolazim kroz skener. Njegove oči prelaze svaki milimetar mog tela, svuda ga osećam a uopšte me ne dodiruje. Kako je to moguće?

"O Aleks, ti si boginja! Još onda u onoj crvenoj haljini sam to znao ali sada sam sto posto siguran! Dođi!"

Pruži mi ruku i povuče ka krevetu. Legnem na leđa dok gledam kako se nadvija nad mene. Uzima mi usta, pohlepno ovaj put dok rukama prelazi po grudima dražeći ih. Osećam njegov ud, ali on produžava agoniju, spuštajući se i uzimajući prvo jednu, a potom i drugu bradavicu u usta. Sa svakim ugrizom, dodirom njegovog jezika šalje mi trnce po celom telu a talas vreline me sve više zapljuskuje.