Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"Zbunjenost"

ALEKSANDRA

Znala sam da je tu. Znala sam, ali sam se ipak nadala da se nećemo sresti. Molila sam se da je, nakon što su Mina i Momir otputovali, i sam otišao nazad. Molila sam se, ali uzalud.
Još uvek je tu... I sad je, ispred mene...
Toliko sam bila zadubljena u svoje misli, u svoje probleme da ga nisam ni primetila. Nisam, dok me nije pozvao:

"Aleks."

Jedna obična reč, jedno obično ime a opet kad sam podigla pogled srce mi je zastalo. Kunem se, bar minut nisam disala. Bili smo zamrznuti u vremenu, trenuci koje sam pre deset godina spakovala u posebnom kutku mog srca, polako su provirivali na površinu. Morala sam da pobegnem, što pre.

"Darko... Kako si?"

"Lagao bih kad bih rekao da sam dobro. Znaš za Momira?"

Tek tad ga bolje pogledam. Kosa mu je u neredu, oči nadute crvene i podočnjaci ogromni. Ja se o sebi brinem a on, ko zna kako mu je sad. Ko zna kako podnosi to što mu je i drugi brat upucan? Da li ima nekog da ga uteši?!
Da, moram odavde što pre...

"Znam, žao mi je. Izvini, moram da idem."

"Aleks, jesi li ti dobro? Ajmo na kafu negde..."

"Ne mogu, stvarno žurim. Bilo je lepo videti te!"

"I tebe."

O moj Bože.
Kad je pokušao uhvatiti moju ruku, istrgnula sam se i pobegla.
Ne mogu ja ovo. Zašto sam ga sad srela? Samo mi on još treba u mom komplikovanom životu.

"Gde si bila do sad, jebote?"

Čim uđem u stan Miloš zagrmi. Totalno sam zaboravila da mu javim da ću prošetati posle posla. A tek posle susreta, šetala sam još malo da se smirim.

"Izvini, zaboravila sam da ti se javim. Samo sam prošetala."

"Ajde, daj da se jede. Večeras radim a pre toga imam sastanak."

"Ako si gladan zašto nisi jeo? Ručak ti je iovako u frižideru!"

Gledam ga kako mi prilazi. Svaki dan se pitam gde je nestao onaj čovek, onaj sa kojim sam sve delila. Uhvati me za ruku pa pojača stisak oko zgloba.

"Zašta imam tebe? Šta misliš da si ti ovde, ukras? Zapamti ovo, ja sam ti sve, nikog drugog nemaš! Ti si moja!"

"Miloše, zašto se ne rastanemo? Vidiš da ovo ni na šta ne liči."

Greška. Znala sam čim sam progovorila. U jednom potezu uvrnuo mi je ruku i nabio mi se u facu.

"Slomiću ti ruku ako to još jednom pomeneš! Izbaci te ideje iz glave. Jesmo li se razumeli?"

"Jesmo."

Slaba sam. U ovom momentu slaba sam i puštam ga da se iživljava. Sve je dobro dok me ne primorava na seks. Za to mu služe druge žene.

"Budi dobra i daj ručak. Javiću ti večeras dal idem na teren. Eto možda ćeš imati par dana slobodno."

"Ok."

Oh, kako bi mi dobro došli ti dani. Da se malo odmorim, da se malo oporavim. I da, naravno, pregledam njegove fioke, možda nađem nešto što mogu iskoristiti.
Za svo vreme otkad nadgledam Miloša, shvatila sam da radi samo sa jednom osobom. Taj neko stupa sa njim u kontakt i daje mu uputstva. Ima drugi mobilni za to i njega nikad ne vadi iz džepa. Jednom sam bila tako blizu da ga uzmem dok se kupao ali nisam uspela. Izašao je iz kupatila i zamalo me nije uhvatio.
Pare samo pristižu i već je počeo da priča o novom, većem stanu. Ponekad mi je dolazilo sve da polupam, da demoliram celu kuću koliko je licemeran! Da kupujem nov stan od krvavih para! Nema šanse jebote!
A ja stvarno nisam nikog imala. Nikog da podelim ova osećanja.
Mina je otišla sa Momirom i neće je biti bar dva meseca a mama mi je i dalje kod tetke. Kad god mi bude zlo, odem do moje kuće, tamo se opustim i napunim baterije.
Nekoliko dana nakon susreta, odem do Mininih na kafu. Miloš je na terenu i vraća se tek za dva dana.