Ponovno buđenje-2.knjiga serijala "Ponovno"

"BONUS"

SARA

Taman sam mislila da sam ga zaboravila. Prošlo je dve godine otkako sam nešto pokušala i ostala praznih ruku. Završila sam obuku u međuvremenu i postala policajka. Zaposlila sam se u stanici na Banjici i radila rutinske poslove sve dok me šef danas nije pozvao u kancelariju.

"Uđite koleginice. Pošto imate najbolje ocene iz vaše klase i ovde vas kolege hvale, hteo bih da vas zamolim da odete u Kamenicu.  Koleginica koja je trebala da ide se razbolela i sad su me zvali da pitaju imam li nekog da pošaljem. Dobro će vam doći malo promene. Treba da pomognete kolagama oko ispita nove generacije. Možete li to?"

"Mogu gospodine. Kad se kreće?"

"Krećete ujutru u 7h i ostajete 3,4 dana. Kolega Bošković će doći po vas."

"U redu, biću spremna."

Bošković? Da li je moguće da je to on?! Sigurno jeste, bio je tad najbolji i načula sam da ga vrbuju da postane instruktor i ostane tamo.
Izađem iz šefove kancelarije i zaputim se kući.
Moram malo da se saberem i spakujem.
Kad skinem uniformu niko ne bi rekao da sam pandurka. Dobro izgledam jer vodim računa. Treba mi zbog posla da budem u kondiciji, tako da sam u teretani redovna. Ali isto tako i koristim svoj izgled kad god mogu. Uglavnom dobijem šta god poželim, osim njega....
Miloš mi se dopao na prvi pogled. Isticao se u masi a ja sam uvek tražila samo najbolje. Njegova kratka zlatna kosa zajedno sa plavim očima i razvijenim telom u uniformi dovodila me je do ludila. Iako smo bili u odvojenim delovima, uvek bi nalazila izgovore da odem u njegov i vidim ga na trenutak. Samo što me on nije primećivao, dok se nisam skinula u civilu i izašla u njegov omiljeni kafić.
Uspela sam malo da flertujem sa njim i taman kad sam pomislila da sam blizu da ga upecam, sasuo mi je u lice da ima devojku i da ga ne zanimam.
Prošlo je dve godine od tad i sada ću ga ponovo videti. Jesam li mnogo jadna što sam svo ovo vreme mislila na njega? Imala sam momke, nisam se suzdražavala, zadovoljavala sam svoje potrebe, ali on me je stalno progonio kao jedini koji mi je umakao.

........................

"Dobro jutro, koleginice Adamović."

"Dobro jutro Boškoviću. Lepo je videti te opet."

Zaista dobro izgleda, sad još i bolje. Ove dve godine dale su mu dozu ozbiljnosti i sad izgleda pravo preteće. Međutim znam da mu nije lako. Čula sam da mu je najbolji prijatelj ubijen.

"Kako si? Čula sam za tvog prijatelja i žao mi je."

"Dobro sam. Neću da pričam o tome. A ti dobro napreduješ. Hvale te svi iz stanice. Eto vidiš, a brinula si se zbog pucanja."

"Sećaš se toga? Mnogo si mi pomogao. Nego, jesi li još sa onom devojkom?"

"Saro, nemoj da brkamo lončiće. I dalje sam sa Aleksandrom a mi idemo da radimo. Jel ok?"

"Ok, samo sam pitala."

I dalje je sa njom. Dobro, moje je bilo da pokušam a njegovo da me odbije. Međutim, možda bih sad mogla da iskoristim situaciju, ranjiv je, tužan, daleko od devojke.
Nije mi potreban kao dečko, ne tražim vezu jer nemam vremena, ali za neobavezan sex sam uvek raspoložena. A njega bi tako volela da probam, da ga otresem pa da mogu da krenem dalje.
Pokušaću, pa šta bude!

......................

Međutim, nije bilo lako. Dva dana su prošla a ja ga praktično nisam ni videla. Srela sam ga par puta, ali samo u prolazu, pozdravio bi me i nastavio dalje.
Ja sam isto imala posla. Ove nove kadetkinje kao da su prestrašene, pa sam morala da ih bodrim, da im govorim da one mogu to. Svaka žena koja je iole zdrava, prava i disciplinovana može da uspe u policiji. Ni to više nije tipično muško zanimanje.
Uveče bih samo ušla u sobu, legla i zaspala.
Ali večeras hoću da izađem. Otići ću dole do kafića, popiću piće a možda i bacim partiju bilijara ako pronađem odgovarajuće društvo. Skinem uniformu u kojoj sam ceo dan i odem da se istuširam. Toplo je napolju pa se odlučim za kratku teksas suknjicu i crnu atlet majicu koja ima umetke pa mi brus ni ne treba i obujem crne starke. U njima se najbolje osećam i kosu pustim jer je ceo dan bila vezana.
Izađem iz sobe i zaputim se u grad. Dobro se osećam i baš mi je prijalo što sam otišla iz Beograda.
Ali kad uđem u kafić sledim se. Miloš i još dvojica kolega na sredini igraju bilijar. I da hoću ne mogu ih zaobići. A on predivno izgleda. I oni su se presvukli i svi su u opuštenoj varijanti. Trenerka mu stoji nisko na kukovima, majica uska upasana nemarno u trenerku. Kad udari lopticu, podigne pogled prema meni. Vidim da me odmerava i hvala Bogu što sam ovo obukla.