Revenge ✔️

Lutka

*Pre nego što pročitate nastavak, želim vam reći da vas ne razumem zašto ne komentarišete, za dan ispunite broj reads’a I votes’a ali komentari uvek kasne, ako već za 1 dan preko 40 njih vote, zašto ne može 40 njih da komentariše?Ne brinite se, ja ovu priču nikada neću obrisati, pisaću je do kraja, ali bih volela da ne budete toliko lenji I da čim pročitate nastavak da ga komentarišete, nije vam teško to I sami znate isto tako I vote, ne znate koliko mi to znači..soo, uživaj te .xx*

 “Zašto smo ovde?“ streljam Louis’a pogledom dok on hladnokrvno odgovara

„Ovo je najsigurnije mesto..devojčice“

„Ne zovi me tako“ režim na njega, želim da mu nestane taj bezobrazan osmeh sa lica,mislim da više ne mogu da se suzdržim, previše je

„Zašto?“ podiže obrve „Samo Harry ima pravo tako da te zove, zar ne?“ zatvaram oči i duboko uzdišem

„Ćutii“ glas mi je tih i promukao, gubim kontrolu nad sobom dok me on samo proučava

„Znaš li šta se dogodilo sa njim Jennifer?“ naglo otvaram oči i osećam kako mi je srce prestalo da kuca, ubrzano dišem i pokušavam smiriti svoje telo, ali ne mogu, samo pomen njegovog imena ima ovakav uticaj na mene, samo ćutim, odbijam odgovoriti na njegovo pitanje

„Znaš li!?“ povisio je ton zbog čega sam se trznula, polako odmahujem glavom, ne želim mu reći kako sam dobila poruku od..Care! Naglo se okrećem ka njoj, ne mogu da verujem da sam zaboravila na one druge poruke

„Ti si mi poslala poruku da sam ga ubila!“ glas mi drhti „TI SI MI POSLALA PORUKU DA SE NISAM TREBALA VRATITI U LONDON!“ ruke mi drhte, šta se događa, rekla je da mi nije slala poruke od pre 12 meseci, šta je ovo?“Pre par dana nisi bila pijana pretpostavljam kada si mi poslala te poruke, šta se događa?“ povisila sam ton i okrenula sam se ka Louis’u koji me ozbiljno gleda, naslanja svoje laktove na kolena i savija se samo me gledajući..

„Ja sam ga ubio.“ Imam osećaj da sam propala u neku rupu, u rupu bez dna, srce me je zabolelo a celo telo nekontrolisano je počelo da  drhti, ovo se ne događa, nije to rekao, nema šanse da je to rekao, nije istina..ovo je san, ja sanjam.Zatvaram oči i protresujem glavom i duboko uzdišem, odbijam otvoriti oči, ovo se ne događa, kako je mrtav, ne želim se pomiriti sa tom činjenicom, laže!

„Lažeš.“ Tiho govorim pa ponavljam „lažeš, lažeš..LAŽEŠ!“ znatno sam povisila ton dok on uživa u mojoj patnji i odmahuje glavom

„Ne lažem, to je istina“ streljam ga pogledom, samo ga gledam,bez emocija, ne želim mu priuštiti još veselja jer uživa u mučenju, ne smem..

„Znam da lažeš“ tiho govorim, i pokušavam smiriti svoje drhtave ruke i krv koja mi ubrzano pulsira kroz vene

„Sada ćeš saznati i kako“ govori a ja zatvaram oči i štipam se nadajući se da je ovo još jedan san, ali izgleda da nije..prokletstvo, ja sam ovde, ovo se stvarno događa, i ne mogu ništa uraditi povodom toga..apsolutno ništa „kada si ostavila Harry’a, nakon što te je Zayn zvao govoreći ti da te Harry želi predati meni“ upravo u tom trenutku se čuje škripenje vrata i Zayn ulazi u sobu sedeći na isto mesto kao i pre par trenutaka i ponašajući se hladnokrvno, svoj pogled usmeravam na Louis’a i podstičem ga da nastavi klimanjem glavom „Harry je uzeo motor i pratio te je, i mi smo bili iza njega, pratili ga..Verovatno si bila u prevelikom šoku pa ga nisi primetila ali je on bio par metara iza tebe, postao nam je smetnja, nije uradio posao kako mu je rečeno“ sada mu se ogroman osmeh obrazuje na licu dok nastavlja da govori i dok ga ja tupo gledam, pokušavajući svariti sve ove reči koje izgovora „Ustanovili smo da nam ne treba, da nam je ogromna smetnja, pa smo ga uklonili“ jecaj mi izlazi iz usta i jeza me hvata, mnogo mi je hladno „izbušio sam mu zadnju gumu na motoru, pomoću pištolja,naravno..kiša je olakšala posao, proklizavao je, i sudario se sa jednim autom..kraj“  imam ogromnu glavobolju, svaki mišić u telu mi se steže, teško dišem i ne osećam svoje noge, kao da mi ih je neko odsekao, protresujem glavu kako bih razbistrila vid, i vidim zadovoljan osmeh na Louis’ovom licu.