Revenge ✔️

Osećanja

*izvinite zato što sam ovoliko zakasnila sa nastavkom, obećavam da više nećete čekati ovoliko vremena.Do sledećeg nastavka bi ste mogli ovome dati vote I komentarisati ga kako bi ste što brže ispunili uslove a isto to I meni puno znači I ako niste da dodate u reading list ovu priču kako bi vam stizala obaveštenja kada objavim nastavak I ako niste do sada da napravite wattpad profil jer je to jednostavno I lakše vam je da imate profil kako bi ste čitali.Dajem vam savet da uđete sada u prošli nastavak I da pročitate početak “4h posle” I da počnete ovaj čitati zato što će vam biti lakše da razumete..btw, ovaj nastavak ima 6,7 stranica...soo, uživaj te .xx*

Ne svesno sam se pomerila korak unazad dok sam ga gledala u crne oči.I ako pokušam, ne mogu opisati kako je sve oko mene stalo, nisam čula eho vazduha kako se odbija o šuplja stabla ili bube kako cvrče, sve je postalo zamućeno dok sam ga gledala u crne oči.Ne znam da li sam disala, da li mi je srce kucalo, nisam ni osetila hladni vetar koji mi mrsi kosu I golica kožu ali jedina stvar koje sam bila svesna je ta da ovo ispred mene nije Harry.Sa palcem opet klikćem dugme na njegovom telefonu kako bi nas osvetlilo ali ne deluje..Stiskam I stiskam ali telefon se ne osvetljava, da li se neko šali sa mnom?Okrećem telefon ka sebi ali se na njemu samo pokazuje baterija I preko nje je X što znači da ne haluciniram već se stvarno u najgorem mogućem trenutku baterija ispraznila.Vidim njegovu senku ispred sebe, njegov topao dah se odbija o moje lice I greje ga na svakih par sekundi dok sva drhtim.Telefon mi pada na pod dok sam pokušala zadržati suze koje su opet počele kliziti niz moje lice kada je napravio korak prema meni.Vidim njegovu senku zbog mesečine I vidim njegove kovrdže kako se spuštaju I shvatam da se malo spustio I približio mi se za još jedan korak tako da nam se nosevi sada blago dodiruju.Osećam se kao da sam paralizovana, ne mogu se više pomeriti, imam osećaj kao da me je neko zaledio I da I ako hoću ne mogu da se pomerim.Ispuštam dug,drhtav izdah I shvatam da se moram pretvarati I igrati njegovu igru.
“Trebala bih se vratiti kući..” ne znam da li su prošle sekunde ili minute ali samo znam da osećam kako njegov pogled kroz moju kožu pravi rupe.
“Ko je Harry?” govori I hrapavost je toliko izražajna u njegovom glasu da sam osetila drhtavicu kako mi prolazi kroz telo.
“Trebala bih s..” osećam njegov prst preko mojih usana koji mi daje do znanja da ućutim što I činim čekajući njegovu reakciju..
“Zašto si me nazvala imenom Harry?” zatvaram oči I par sekundi se pokušavam neuspešno usresrediti na svoje neuravnoteženo disanje nakon čega govorim.
“Pogrešila sam..” kolena su mi toliko jako klecala da je taj zvuk odzvanjao u mojim ušima kada je Harry opet nestao poput vetra I brzo sam počela gledati oko sebe ali ništa nisam mogla videti sem mraka.Ugrizla sam se za usnu kako bih potisnula svoje glasne jecaje ali nisam nešto posebno uspela zato što mi celo telo vapi za oslobođenjem.
“Da li te muči ta činjenica da tek sada shvataš koliko si sama?”
Osećam vreo dah kod svog levog uveta  I zatim tih, dominantan glas
“večeras…ovde”
“Ko si ti?” osećam njegove usne na svojoj levoj ruci I shvatam da je sada ispred mene dok govori sa svojim tihim glasom zbog kojeg  drhtim “Matt, Matt Douglas”
Ne znam šta da kažem, šta da uradim, kako da se izbavim iz ove situacije, odakle sada ovo, koji Matt? Šta se događa, zašto ima ovoliko misterija koje ne mogu razaznati? Vadim svoju ruku iz njegove u trenutku kada mi sa prstima prelazi preko zglobova I polako se počinjem udaljavati dok govorim “drago mi je da smo se upoznali, sada bih se trebala vratiti kući”
Ne mogu mu videti oči ali mesečina se odbija o njegovo lice I shvatam da se smeje, širok osmeh mu oblikuje lice ali to nije onaj osmeh koji toliko volim videti, ovaj je onaj iskvaren..pun tajni.
“Mogu li makar saznati kako se uplašena devojčica zove?”
“Je..Jennifer” govorim sa svojim drhtavim glasom I okrećem se I počinjem hodati najbrže što mogu dok se na svakih par koraka spotičem o slomljene grane I kamenje.Sva drhtim, znam da nisam sigurna, ne znam šta sada radim, gde idem, šta ću uraditi.Trljam oči dok se prisećam svih informacija o DID’u..Traume iz detinjstva, osoba koja pati od tog poremećaja u sebi ima jednu ili više ličnosti koje se menjaju u određenom periodu, zaboravljenost..Isuse, ne smem ga ostaviti, kakav god da je sada moram biti tu pored njega I nekako mu pomoći..on nije pri sebi, sada je druga osoba I ja sam razlog zašto se sve ovo događa, ja sam za sve kriva.Stajem I duboko dišem I pokušavam malo doći k’sebi, koliko god mogu sabrati se I naći ga, tu je negde, mora da je tu.Sa rukama brišem sada već osušene suze sa lica I okrećem se hodajući po mraku I sa rukama izbegavajući stabla kako se ne bih zabila o njih.Mat..Matt..Matt..Zašto se tek sada pojavio?Zašto ništa ne razumem?
“Jennifer..” stajem kada čujem tih glas sa daljine I pokušavam razaznati šta govori.Ubrzano dišem ali pokušavam biti tiša što više I shvatiti gde se nalazi.Ne znam šta će se dogoditi, ne znam ni šta ali sam sigurna da ga ne smem ostaviti u ovom mraku samog..
“Jennifer,lutka..” opet čuje glas I širim oči kada sam shvatila šta je rekao.Lutka.Isuse, odmah se prisećam Louis’ovih reči “postala si nečija...lutka” “tvog vladara” Šta  sada ovo znači? Isuse, ne mogu više ovo podneti, agonija me ubija.Ruke mi drhte a kolena klecaju isto tako mi I usne podrhtavaju dok se na svakih par sekundi okrećem I gledam oko sebe čim čujem neki šum ali njega I dalje nema..
“Ha..Matt?” udaram se u sebi zato što sam zamalo izgovorila Harry dok očekujem njegov odgovor ali ništa..Opet me posmatra, proučava,osećam to.Osećam njegov pogled kako klizi po meni, osećam njegovu blizinu, kroz telo mi prolazi drhtavica koju uvek osetim kada sam u njegovoj blizini I osećam nekako dubok osećaj u stomaku koji mi se stvara zbog njega..zašto ovoliko deluje na mene? Zašto sam pogledala poruku, zašto se udaljio od mene? Skupila sam noge I stisnula butine jednu uz drugu I zajecala kada sam osetila bol između nogu, I dalje se nisam oporavila, I dalje sam slaba ali sada ne smem pokazati svoju slabost, moram da budem jaka zbog sebe, zbog njega..zbog oboje.
“Ko sam ja?” vrisnula sam u strahu kada sam osetila dve ruke na svojim kukovima I čvrsto tela iza sebe I vreo dah kod svog desnog uveta dok sam gledala u mrak ispred sebe.
“Ti si Matt” tiho govorim dok čujem svoje ubrzane otkucaje srca koji su tako glasni da sam sigurna I da ih I on čuje.
“Nisam te to pitao” tiho govori sa svojim hrapavim glasom I ruke mu se pomeraju ka napred dok polako prelazi sa rukama preko mog stomaka.
“Ne..”
“Ne izgovaraj to” njegov glas je sada odsečen, grub, kako je ovo moguće?Kako se neko iz sekunde može promeniti kao on? Ovo nije Harry, koliko god moje telo reagovalo na njega ovo nije on, zapamti to!Tiho ponavljam tu rečenicu u sebi ali sam zadrhtala kada je počeo kružiti svojim kukovima iza mene I polako se trljao.Šta se događa? Mozak mi ne može normalno funkcionisati, ovo nisam ja, ovo nije on..moram prekinuti šta god da je ovo.
“Ko.Sam.Ja.” svaku reč izgovara posle par sekundi I sklanja ruke sa mog tela I osećam kako mi skuplja kosu I posle par minuta je spušta I podižem ruku kako bih je opipala I shvatila da je ispleo pletenicu.I u teretani mi je ispleo pletenicu…Drhtavo uzdišem I zatvaram oči dok tiho izgovaram “moj vladar” I čekam njegovu reakciju.Stegli su mi se svi mišići u telu kada sam čula njegov dubok uzdah I zatim ono što je rekao.
“Znaš, nije dobro biti napolju ovako kasno..”
“Znam.”
Osećam njegovu ruku na svojoj pletenici I zajecala sam kada ju je povukao unazad zbog čega sam naslonila o njegovo telo I naslonila svoju glavu o njegovo rame videći njegovu glavu iznad svoje I u ovoj tami videći mračnu dubinu njegovih očiju.
“Da li se plašiš?” Pitao me je, ali način na koji je to izgovorio nije zvučao kao pitanje, već kao izjava zbog čega nisam ni odgovorila.Ne znam koliko je vremena prošlo, ne znam da li mogu da se pomerim, ne znam da li želim da se pomerim, samo sam usresređena na njegovu blizinu I shvatam da se gubim u njemu..ne mogu pravilno razmišljati u njegovoj blizini, to je moj problem, problem koji sada nema rešenje.
“Šta si ti?” Gutam knedlu koja prolazi kroz moje suvo grlo I shvatam kako mi se I dalje vrti u glavi kada se pomera dalje od mene zbog čega sam morala uspostaviti ravnotežu kako ne bih pala.
“Nešto sam te pitao, Jennifer” tiho govori sa svojim dominantnim glasom I odustala sam od pokušavanja shvatiti gde se nalazi, ne moguće je.
“Lutka..” suza mi je skliznula niz lice ali sam je brzo obrisala
“Šta to znači?” osećam u njegovom glavu zadovoljstvo, zna šta radi, zna kako da se igra sa mnom..i dalje je on igrač dok ja pokušavam zapamtiti korake I odigrati igru koju mi zadaje.
“Da moram biti s’tobom?” ujela sam se za usnu kada se niotkuda pojavio ispred mene kako ne bih vrisnula, videla sam ga zato što je u ruci držao telefon I osvetlio je svoje lice dok mi je celo telo još više zadrhtalo zbog njegove blizine.Tiho sam ga pitala I čekala ga da potvrdi ono što sam rekla.Mali osmeh mu se pojavio na licu kada je rekao “ne, to znači da mi pripadaš”
Zadrhtala sam kada nas je melodija koja dolazi iz  telefona okružila.Oboje gledamo u telefon I vidim kako ga steže ali mi ga u sledećem trenutku daje I podižem pogled gledajući ga sa ne poverenjem, zašto mi vraća telefon? Opet ima pokeraški izraz lica koliko ga mogu videti jer mu je skoro pa celo lice skriveno u tami.
“Za tebe je” tiho govori I podižem svoju desnu ruku uzimajući vibrirajući predmet u ruci I nekako klikćući zeleni telefon dok nisam skidala pogled sa Harry’a I polako prislanjajući telefon uz uvo
“Hallo?” govorim sa svojim drhtaivm glasom I zatim kašljam kako bih malo prekrila svoju drhtavost
“Jennifer! Isuse Hriste, hvala ti.Gde si sada, reci mi, odmah!?” James’ov glas me je iznenadio I pokušavam se sabrati I svariti njegovo pitanje..
“Ummm..Tu sam..” izgovaram I brzo trepćem sprečavajući novu turu suza da mi sklizne niz lice, ne sada, ne sada!
“Gde je on, reci mi gde je on!?” podižem pogled I ostajem ukočena kada vidim samo mrak.
“Iza tebe” zarila sam nokte u dlan kada me je opet prestravio, shvatam da prisluškuje razgovor.
“Ne znam o kome pričaš” mumlam I pokušavam se okrenuti ali me hladna ruka na ruci sprečava u nameri.
“Daj mi ga.” Čujem neku buku sa druge strane veze, kočnice I par glasova u pozadini ali ne mogu shvatiti ko je u pitanju.
“James, ne z..”
“Odmah, u opasnosti si Jennifer!”
Telefon mi je u sledećem trenutku uzet iz ruke I iskorištavam tu priliku kako bih se okrenula I videla da ga prislanja uz svoje uvo.
“James, odavno se nismo čuli” na licu mu je osmeh ali nešto nije u redu, pomoću svetlosti iz telefona mu mogu videti oči I vidim kako me gleda I ne treba mi puno da shvatim da upravo sada smišlja novu igru u kojoj sam umešana.
“Matt je na vezi” mrštim se dok ga gledam I obmotavam ruke oko sebe kako bih se malo smirila ali očito neuspešno.
“Nije tu”
“Želiš da pričaš sa njim”
“POZOVI MI HARRY’A!” ciknula sam kada sam čula James’a kako viče sa druge strane I još više sam osetila da  sam u opasnosti kada sam čula Harry’ev hrapav osmeh I njegov odgovor.
“Videću šta mogu učiniti” I prekinuo je vezu.Bacio je telefon dalje od nas na pod I jedino sam ga mogla videti od mesečine koja je bila veoma slaba.Okrenuo se I mogla sam videti njegova široka leđa dok sam ga posmatrala bez teksta.
U sledećem trenutku je ispuštao bolne jecaje I videla sam kako je nakrivio glavu od bola, srce me je steglo I prestala sam disati gledajući ga takvog.Brzo sam mu se približila I dodirnula rame ali sam odmah zajecala kada sam u sledećem trenutku bila na podu I shvatila da me je gurnuo dok se previjao od bolova.Suze su mi se slivale niz oči u sledećem trenutku kada je ispustio glasan jecaj I zapušila sam oči želeći da sve ovo prestane ali nije..agonija se nastavlja.
Ne znam koliko je vremena prošlo, znam da cela drhtim I da ne osećam svoje noge I da mi se vrti u glavi dok osećam tople ruke oko svojih obraza ali se od naleta straha brzo odgurujem u nazad I ne marim za suze koje mi se slivaju niz lice.
“Devojčice..” taj nadimak me je ubio, to je bila povučena poluga koja me je odvela do samog kraja.Iz sve snage sam počela jecati I stavljati ruke preko lica želeći da u sledećem trenutku vidim svetlost dana I da se sve vrati u normalu I da je ovo samo još jedna noćna mora ali se ne dešava..ovo je surova realnost koju sam sama stvorila I čije posledice moram snositi.Tople ruke se opet obmotavaju sada oko mog struka I ne pokušavam ih gurnuti od sebe već obmotavam svoje ruke oko njegovog vrata I zagnjurujem lice u njega, jecajući iz sve snage.
“Harry”
“Shh, tu sam, prošlo je” prolazi rukama kroz moju kosu I shvatam da ju odmrsio pletenicu dok me polako miluje po glavi.Vratio se, tu je, on je, to je jedino važno.
“Ja sam za sve kriva” njegovi pokreti u mojoj kosi staju čim sam to izgovorila I osećam kako se ukočio.Polako se odguruje od mene I osećam njegov topao dah kako se odbija o moje lice dok duboko uzdiše I mrmlja “Isuse” I u sledećem trenutku sam u njegovom naručju.Ništa ne govorim dok me nosi po ovom mraku ne znajući gde ali mu ipak verujem.
Podižem svoju glavu sa njegovog ramena u trenutku kada staje pored jednog stabla I nešto radi na njemu.Zatvaram oči kada me je jaka svetlost iznenadila, počinjem trljati oči I posle par minuta sam se polovično privikla na svetlost ali ipak mogla gledati okolinu ne mareći zato što mi je vid mutan.Nalazimo se u nekom krugu I pored nas se nalazi brdašce koje ne mogu proučiti zato što zalazi u mraku, podižem pogled I vidim na stablu zakačenu lampu,očigledno je ovo Harry napravio tako da može dolaziti po mraku ovde I raditi nešto..Šta? Vraćam pogled na njega I shvatam da me je svo vreme proučavam sa svojim I dalje tamnim očima ali me je ipak sada spustio na pod I posle par trenutaka prekinuo kontakt očima kada je pogledao to brdašce.I dalje smo u šumi, samo što ovde nema toliko drveća I sa naše leve strane se nalazi duboka neravnina u kojoj je pretpostavljam pre tekla reka ali se sada presušila.Zašto me je doveo ovde? Šta se događa? Nova misterija?
“Dolazi..” Harry’ev odsečen glas mi privlači pažnju zbog čega se okrećem prema njemu I približavam mu se.
“Ko dolazi?” Pogled mu je I dalje fokusiran na brdašce  sa desne strane I tek posle par trenutaka shvatam da drhti.Uzimam mu ruku I počinjem je trljati pokušavajući mu nekako skrenuti pažnju ali ne znajući kako.
“On dolazi..” sa svojom desnom rukom nervozno prolazi niz kosu i počinje se kretati unazad
“Moramo ići, videće nas”
“Harry, nema nikoga tamo,sami smo” protresuje glavom
“Ne, ne ,ne,tu je”
“Harry, pogledaj me!” vraća se u prošlost, znam to.Opet se vraća u bolna mesta, I dalje otvorene rane, moram ga nekako povratiti..Mora se skoncentrisati na mene I trenutno imam samo jedno rešenje.
“Harry..” tiho govorim dok I dalje gleda sa svojim razgoračenim očima brdašce I izgleda poput malog deteta koje ne želi biti pronađeno, “volim te..”
Čim sam izgovorila te dve reči suze su mi opet počele kliziti niz lice I čim sam ih rekla njegova glava se okrenula prema meni.Gledam ga u oči I jedina stvar koju sam mogla prepoznati u njima je bila bol..Videla sam bol kako mu isijava iz očiju I meša se sa tamnom zelenom bojom dok I dalje drhti I ja za njim.Ramena su mu povijena I usta poluotvorena dok jedno drugo samo gledamo u oči I upijamo našu blizinu I pokušavamo utoliti bol njome.
“Volim te..” ponavljam te dve reči od kojih sam toliko bežala kao I od svojih osećanja a svo vreme su mi bili tu ispred očiju samo ih nisam želela videti, pravila sam se da ne postoje.Uvukao mi se pod kožu, toliko jako ga volim da me to počinje boleti, znam da I on oseća nešto prema meni, ali nisam sigurna da li je to ljubav..možda još uvek nije spreman da voli.Protresuje glavom I udaljuje se korak od mene dok govori sa svojim slomljenim I dalekim glasom “ne možeš me voleti, previše sam oštećen”
“Kasno je Harry” gutam knedlu “ I da to želim promeniti, ne mogu, volim te..”
Na celom licu mu je ispisana bol, bol koja krije toliko tajni I toliko misterija a jedino mi on može pokazati pravi put preko kojeh ću ih otkriti..
“Devojčice..” tiho govori, sa tako tužnim glasom da je svo cveće moglo uvenuti I moje srce prestati da kuca.Širom otvaram ruke I odmah sam potrčala prema njemu osećajući njegovo čvrsto telo o svoje I znajući da gde god da sam, samo mi je ovo potrebno I ništa više..samo on.

A/N
Tadammm, gotov je I 60.deo
Nadam se da sam se iskupila zato što ste toliko čekali
Uslovi su preko 200reads, 70votes I 50 comments
Nadam se da ćete komentarisati ovaj nastavak brže nego prošli zato što želim da čujem vaša mišljenja u vezi sa pričom I ovim nastavkom
Follow me
Ly all .xx