Revenge ✔️

Strah

*Sledeći nastavak 'Bol' nećete moći pročitati ako ste na telefonu i ulogovani preko wattpad aplikacije, nekoliko njih mi se požalilo da im se nastavak  ne učitava i da im je prazan a kada uđu preko komp'a i uđu lepo preko google'a na wattpad i uđu u taj nastavak da ga mogu pročitati, da znate .xx'

Samo se gledamo, ja je više streljam pogledom I zamišljam da imam super moći kako bih je sa pogledom ubila ali nažalost nemam ih.Harry mi prilazi i podiže me čvrsto me držeći oko struka i gura me dalje od stolice kako se ne bih ubola na oštro staklo rasuto po podu, izgleda da on nije primetio Ashley zato što je svu pažnju posvetio meni i mom bledom licu.

„Devojčice,bleda si.Šta se dogodilo?“ pita me i osećam zabrinutost u njegovom glasu ali i dalje ga ne gledam jer pogled držim na devojci sa roze-plavom kosom na kojoj je uska crna haljina..nije se promenila.Celo telo mi se zgrčilo, osećam jaku glavobolju ali najviše od svega zbunjenost.

„Devojčice?“ sa ogromnim sarkazmom Ashley izgovora moj nadimak koji mi je Harry dodelio, zbog njenog piskavog glasa sam napravila grimasu gađenja, stvarno se nije promenila.Harry je čim je čuo njen glas okrenuo glavu ka njoj zbog čega sam sada svoj pogled prebacila na njega kako bih videla njegovu reakciju.Nije bolja od moje, prebledeo je i njegov stisak na mojem struku je ojačao dok mu se telo ukočilo, videla sam kako je stisnuo vilicu i vene kako mu se izražavaju na vratu.Ovo ne piše ništa dobro.

Naglo se pomerio od mene i sa brzim i dominantnim koracima se počeo približavati Ashley dok kroz stisnute zube govori:

„Koji kurac ti radiš ovde!?“ reži na nju ali nju tu očito ne plaši jer ima ogromni osmeh na licu, koji je ovo vrag?

„Želim da popričam sa...devojčicom“ najverovatnije joj se vilica ukočila od toliko širokog osmeha ali vidim da je to sve veoma dobro izvežbano pred ogledalom.

„NE ZOVI JE TAKO!“ Harry je znatno povisio ton zbog čega joj je maska pala sa lica kao i osmeh koji je zamenio zaprepašten izraz lica dok se pomerila unazad.Šta ja radim? Samo gledam u šoku..Pogled čas prebacujem na ljutog Harry’a kojem se leđa nenormalno brzo podižu i spuštaju i kojem su šake zatvorene u pesnicu i Ashley koja se niodkuda pojavila.

„Želim da zna.“ kratko govori.Šta da znam,o čemu se radi?

„Ashley“ Harry tiho govori kroz stisnute zube i vidim kako gubi strpljenje.

„Šta trebam da znam?“ tiho govorim dok zabijam svoje nokte u šaku kako ne bih zaplakala..previše sam emotivna.Ashley svoj pogled prebacuje na mene i osmehuje mi se dok je i dalje streljam pogledom, Harry mi je i dalje okrenut leđima, ne želi da me pogleda u oči zbog čega se moja panika povećava.Ashley pravi sitne korake na svojim visokim štiklama ka meni ali se zaustavlja kada se Harry’eva desna ruka nalazi na njenom laktu.Zato što mi je okrenut leđima samo vidim kako protresuje glavom dajući Ashley do znanja da ne treba uraditi ono što namerava.Ali ona je ipak  istrgnula njenu ruku iz Harry’evog stiska i stala je pored stolice na kojoj sam do malopre sedela i počela je da priča.

„Znaš li kakav je bio ovih godinu dana?“ Harry je prekida

„Budeš li još jednu reč progovorila zažalićeš“ i dalje se nije okrenuo ali njegov glas je smrtno ozbiljan.

„Šta Harry!?“ Ashley isfrustrirano podiže ruke u vis i vidim kako je njena smirenost nestala.Ovo se sve prebrzo događa, ne mogu da ih pratim, pokušavam ali ne mogu, noge mi drhte i osećam hladnoću kako mi prodire kroz haljinu zbog čega sam naježena i celo telo mi drhti, ne osećam se dobro.

„Posle svega je želiš, i dalje!?“ pokazuje prstom na mene ali je njen pogled na njemu kao i moj dok nam je i dalje okrenut,  nikada ovo do sada nisam osetila ali sada jesam..strah.Usne su mi drhtale i bile su suve kao i grlo, ogromna knedla u grlu me je grebala, prsa su mi se brzo podizala i spuštala zbog neuravnoteženog disanja, zašto ne može jedan dan da bude normalan?