Otišla sam (Prvi deo)

Zaljubljena

Nije me smarao. Ni najmanje.
Nije se šunjao oko klinike, niti proveravao kad i do kad radim... Nije pitao,samo je čekao.
Svakog dana, mesec dana... Onda i drugog... Polako trećeg...

Sneg je lagano padao, a ja sam se već osećala kao nestrpljiva klinka da udje u svet odraslih...

Jebo te, klinka, sa malo više godinica u dupetu!

Čekao me je pred samim ulazom u kliniku, sa kapom na glavi i dodatnim parom rukavica. Znao je da sam zaboravila svoje...

-Dobro veče, lepoto...
-Dobro veče...- kažem... I osmeh savlada moje lice

Uzima me za ruku i vodi ka svom autu. Znam šta je planirao, bilo je krajnje vreme... Dosta smo se šetali, razvlačili i cmakali na ulici... Bilo je zanimljivo i iscrpno čekati...

Parkirao se pred velikom kućom i u stvari, ovo je bio prvi put, da sam ovde. Znala sam gde živi, ali ni on ni ja nismo želeli da prenagljujemo. Lepota iščekivanja...

-Planiraš li ti da se ženiš?

Pitanje je samo izletelo iz mojih ustiju, dok sam sedela na podu, nadomak stočića za kafu...
Gledali smo film, trsili kokice i meni je samo tako pitanje izletelo iz usta, koja očigledno nisu imala dogovor s mozgom...

Možda sam očekivala da se zagrcne, možda sam očekivala da se lecne ili da uradi bilo šta drugo...Ali nisam očekivala ono što se desilo... Ono što je rekao...

-Samo ako ti želiš da se udaš!

Pogled na njegovo lice govorio je sve. Govorio je koliko je ozbiljan, govorio je da mu je drago, govorio je da to želi...

Njegove smedje oči, postale su crne, onog trenutka kada sam zagrizla donju usnu. Verujem da je izraz njegovog lica, bio odraz u ogledalu mog...

Požuda koja se oslikavala, želja koju sam imala, potreba, koja je bila ogroman, sve ispisano do najsitnijeg slova, preko svake moje bore, iz svake pore...

Svaka emocija jasno vidljiva, skoro opipljiva...

Prišao mi je brzo i u isti mah, prebacio me preko sebe, tako da sam samo mogla sa se ugnjezdim u njegovom krilu...

Glave položene u udolini njegovog vrata, slušala sam kako duboko diše, udisajući moj miris, stiskajući me jako uza sebe...

-Budi moja...- tiho je rekao, kao da se stidi, da se plaši...
-Hoću...-rekla sam još tiše i shvatila kako mu srce ubrzava ritam...

Poljubio me je u vrat, u uho... Nizao je poljupce po mojoj izloženoj koži, nalazeći put ka usnama... Ljubio me je nežno, lagano, nedivoljno jako, jer ja sam želela više i jače... Želela sam sve...

-Nadam se da shvataš na šta si pristala...

Nisam se dala zbuniti. Znam da sam pristala na sve, sa njim...
Znam da sam pristala da budem njegova...

Nisam ništa odgovorila, samo sam ga jače obgrlila nogama i čežnjivo ga poljubila....

Zagnjurio je šake u moju kosu, skidajući nemarnu pundju jednom, dok je prstima druge ruke, prelazi po ivici moje vilice, ka vratu...

Svakim dodirom, trnci koji mi mile kičmom, prerastaju u ozbiljnu taktilnu senzaciju, ozbiljan odgovor željnog tela na dobrodošao dodir...

U roku od odmah, našli smo se u njegovoj sobi, na prostranom krevetu, gde ne znam ni ja kako, već sam bila samo u donjem vešu.

Svakim svojim dodirom, navodi je moje telo da drhti, njegove šake, zaklanjale su moje obline, dok su meki dlanovi bili ti koji su me grejali.

Više nisam bila svesna ičega oko sebe, previše vremena je prošlo, a želja, potreba koju sam imala, bila je ogromna. Trebao mi je on... Njegov zagrljaj, negova nežnost i pažnja...

Utrnulih udova, isprepletanih u pokrivače, dočekali smo jutro.

U jakom zagrljaju, ispinjenom poljupcima, znala sam da mu pripadam... U celosti, u potpunosti!
Znala sam da od ovog jutra,za mene sve se menja. Pristala sam ma sve, pa čak i da odem s njim na kraj sveta...

Bila sam zaljubljena....

-Pa...-golicao me je dahom po vratu- kada misliš da se venčamo?

Stvarnost me je udarila u glavu i to bukvalno, kada sam se cimnula i čelom udarila u njegovu bradu. Stvarnost boli!

-Ti si ozbiljan?- pitala sam nemoćno
-Ako si ozbiljna i ti...

Trljajući čelo, pogledom sam pratila tetovažu zmaja ili čega već zelenog, kako se širi po njegovom razvijenom telu, grleći mu obe ruke... Tetivaža nije mogla da umanji lepotu razvijenig mišića i glatke kože...

-Ozbiljna sam kao srčani udar...
-Znači, znaš da je to do kraja života? Mala, znaš da nema nazad? Ka se ne šalim, imam godine iza sebe, imam prošlost. Imam mnogo toga, ali se ne šalim. Ako si sigurna i stojiš iza toga da želiš da se udaš za mene, znaj da kod mene ne postoji reč razvod...

Nije me pokolebao ni jednom rečju. Želela sam ga u svom životu, za stalno...

-Da, želim, da ozbiljna sam... Hde da potpišem?- rekoh i smeh se razbi o zidove
-Potpisaćeš kad želiš, na dnu strane, ugovora o večnoj ljubavi...- govorio je izmedju poljubaca, u naletima smeha...

Zaljubljena... Večna ljubav...

Bila sam verena... Ali tema braka nije postojala, ona se podrazumevala. Podrazumevalo se da ćemo se u dogledno vreme venčati, ali kada...
To je bilo nekada, sa nekim ko mi je oduzeo sve...

Sad, tema brak je otvorena, ugovorena i zatvorena sve u isti mah. Brzo i jednostavno... Lako... Sa nekim, ko mi nudi sve...

-Šta kažeš, u petak?- pitala sam više u šali, ali, negovo Može, zapečatilo je sve. U petak...

Udaću se u petak...

Udaj se na brzinu, kaj se na tenane...

Tim rečima, častila me majka, kada sam napokon uspela da nadjem, kod kojih je *rodjaka* moja porodica...

Nije bili šanse da stignu, ne samo u taj naš petak, već cele godine... Imali su poslovni angažman...

Bolelo me je, nije da nije... Bolelo me je, jer ih godinama nisam videla, pa neću ni sad, na svoj veliki dan... Neću ih videti, ni mnogo godina kasnije...

Stajala sam u beloj haljini, samo u pratnji jedine drugarice koju sam imala, bez brata pored sebe, bez roditelja, bez pobratima...

Stajala sam sama na svetu, gledajući taj prizor pred sobom, gde je majka grlila svog sina i bila srećna zbog njegove sreće...

Setnog lica, rekoh mu Da i predadoh se cela...

U nadi da ću napokon osetiti toplinu porodice, sigurnist i stabilnost, normalnu vezu, još normalnije odnose, potpisala sam taj ugovor o večnoj ljubavi, zaklinjajući se da sam samo njegova

Sama u ovom gradu, sama u svom životu, dobila sam napokon nekog, ko se zakleo da će me voleti, poštovati, podržavati, čuvati...

Dobila sam nekog ko će biti uz mene...

Nadala sam se...