Otišla sam (Prvi deo)

Povredi me dva puta...

Ne razgovaramo ceo vikend... Zašto?
Zato!
Ne zato što je dobio otkaz...
Ne zato što je mirisao na drugu ženu... Niti zato što mu je majica bila umazana puderom...

Ne, on ne razgovara sa mnom zato što sam trudna...

Jebem ti mene!

-Šta si rekla?- pitao je besno...
-Trudna sam, a ti si dobio otkaz... U redu je, snaćićemo se...
-Ti nisi normalna...- kaže mi ustajući s kreveta -Kako si uspela da budeš trudna?

Prevrnem očima, tako mi je lakše...
-I ja se pitam, naročito jer kondomi uvek stoje na istom mestu... Samo nema ko da ih koristi...

-Reši do ponedeljka šta ćeš s tim...
-Sa čime? Kojim tim?
-Sa tim...tim...- govori pokazujući na moj stomak
-Misliš sa detetom? Rešiću da se to rodi!

-Ako nije moje, ne donosi mi ga u kuću!
-Marš u pičku materinu, govno jedno smrdljivo! Gubi mi se s očiju!- vrištim i boli me uvo da li ću probuditi decu. Vrištim iz sveg glasa, ne pitajući usta šta mu kažem...

On izlazi iz sobe i neka bude siguran da se u ovu istu više neće vratiti. Ne dok sam ja u njoj...

Odkazim u kupatilo, moram da se istuširam i sperem sa sebe njegove tragove, njegovo seme, koje mi se sliva niz noge...

Kako sam ostala trudna?!?!

Pitam se, pitam...

Uzimam prljavu majicu iz korpe za veš i stavljam je na pod. U trenu, pogled mi pada na smedju fleku na sivoj majici...

Uzimam je u ruke i pored toga što kandiše kao *Bugarska ruža*, na njoj su i tragovi pudera...

-Majku ti jebem, usranu! Jebaću ti sve u dupe, majmune glupi- psujem upola glasa, sklanjajući smrdljivu majicu

Uzimam drugu, ovog puta svoju, stavljam je na pod i ulazim u kadu. Da operem svog supruga sa sebe...

Lupa na vratima, tera me da požurim, da završim, a meni je baš lepo pod mlazom tople vode.

-Strpi se!- vičem i ne jebem da požurim...

Napokon izadjem iz kupatila, sredjena i mirisna, dok me Goran čeka pred vratima... Bacam na njega smrdljivi majicu i zajedljivo mu kažem -Pozdravi svoju *Bugarsku ružu*...

Gleda u majicu i u trenu mi se izraz lica menja. Postaje besan, gleda čas u mene, čas u majicu umrljanu puderom i vidim da bi puk'o kao balon. Možda bi me malo i dokačio?

-Da te vidim, frajeru!- kažem ljutito, na šta on samo skrene pogled, stisne onaj *dokaz* u pesnicu i udje u kupatilo...

Udjem u svoju sobu, sasvim sama, zaključam vrata i legnem da spavam. Ne obazirem se na to što grebe na vrata, što moli da mu otvorim... Ne obazirem se ni na šta... Ne bih mu reč rekla za puder ili parfem, jer možda, ali možda ga je neko i samo zagrlio, ali sam je kriv...

Kao i prošli put, sam je kriv...
Njegov jezik i nedostatak mozga u datom trenutku, da mu jezik bude brži od pameti, ovog puta, skupo će da ga košta...

Povredi me jednom... Oprostiću
Povredi me dva puta... Najebaćeš...

Ustajem otekla od suza, pre nego što mi se alarm oglasio. Na vrhovima prstiju ulazim u kuhinju, da skuvam kafu i popijem je u miru. Sama, na terasi...

Palim cigaretu, iako znam da ne bih trebala, gledajući u svoju debelu jaknu. Hladno je napolju, ali su ljudi još hladniji... Grozniji... Moj muž, postaje jedan od njih... Hladan i nepromišljen... Izgubiće sve... To mu obećavam...